| Pozdrav celoj trans populaciji |
| četvrtak, 15 novembar 2007 01:28 | |||
|
Želim prvo sve od srca da Vas
pozdravim. Počeo je sa
web portal koji se bavi temom
transrodnosti, transsekualiteta i transvestizma.
Kod nas u narodu su to termini
kojih se ljudi plaše, misle da je reč o mentalnim
oboljenjima, a da ne govorim o
tome da misle da je reč o seksualnoj perverziji.
Vi kao i ja, znate da su to
gluposti, i da ništa od toga nije tačno. Znate da je reč
o jednoj prirodnoj pojavi. Ljudi se
radjaju crni, beli, sa plavim očima, niski,
visoko, razičitih seksualnih
opredeljenja, sa većim šakama, dužim nogama i
tako redom... tako se radjamo i mi.
Naravno u porodilištima još uvek
rod deteta odredjuju isključico na osnovu morfologije
i golog oka, što u dosta slučajeva
nije tačno. Taj procenat nije zanemarljiv, ali
kako bi pravni sistem inače
funkcionisao kada bi u krštenicama pisalo na primer,
"Na osnovu morfoloških
karakteristika pretpostavljamo da je dete žensko"...
Vratimo se na našu temu. Dakle,
nije reč o perverziji, nekoj suludoj ideji, šizofreniji,
mentalom oboljenju.. Jednostavno se
mozak tako razvio. Ženski mozak u muškom telu,
muški mozak u ženskom telu. I to su
možda neke granične vrednosti..Jer najgluplje
je polove i rodove posmatrati
binarno. To široka lepeza boja... kao.. kao.. na primer
dugine boje.. recimo..
Niko nije striktno muško i niko
nije striktno žensko. Tu postoje razne nijanse, i zato
svi nekako nadjemo nekog parnera
koji nam odgovara. Zato i postoje različite,
prirodno utemeljene seksualne
orijentacije (gej, lez, bi..). pa nekad i str8
Portal je zamišljen tako da
pomogne ljudima koji nose sa sobom kroz život
ovaj problem, da imaju sa kim
da podele svoje misli, svoje želje, ideje. Pre
svega sa osobama koje ih razumeju i
koje su prošle kroz sve to.
Puno je nerazumevanja u društvu i
iz ličnog iskustva znam da je razgovor
neophodan. Dok sam išla u osnovnu i
srednju školu, nije bilo nikakvih
informacija o svemu tome, nikakvih
podataka. Mislila sam da sam luda,
da me napao duh neke žene.. svašta
sam mislila.. Prošla kroz pakao,
trudila sa da budem
"normalna"... i prilično uspevala u tome, dok jednog
dana nije sve puklo i raspalo se.
Svi mehanizmi, sve maske, sva gluma..
sve više nije imalo smisla.. Morala
sam da odrastem na brzinu, iako to
nikad nisam želela..
Proces tranzicije, tranformacije je
dug, i veoma bolan. Nisam nikada tako
razmišljala o tome, ali sad, kad
prolazim kroz sve to, znam. Ali isto znam
da je manje bolno nego sve što sam
do sada prošla i izdržala.
Zub kad vas boli, odete odmah kod
lekara, ne čekate gangrenu.
Evo toliko za sada za moje prvo
pisanije...
Ljubim vas sve od srca
Andjela
Share Link: 
|
