|
Evo ulazim u jedanaesti mesec hormonske terapije, taj broj je nekako magičan. Za mesec, dva idem na operaciju, i tad ću napokon posle toliko godina čekanja da dobijem svoju vaginu,
onu koju nisam dobila kad je trebalo.
Pokušavam da razlučim, i sama sa sobom pričam. Zar je
moguće da neko toliko pati i gubi sebe samo zbog jednog
dela tela? Istina je da to nije deo tela, istina je da je to
kompletan osećaj ličnosti koji je pokvaren i iskrivljen
da li greškom ili namerom prirode, meni je svejedno...
Stvarno sam se trudila da razdvojim medicinski deo,
od sociološkog i uspela sam u tome. Ono što mi osećamo,
kao svoj rod, to je samo naše, to je medicina, to je naš
mozak. To telo može da prati, ali se dešava da ne prati.
A treća stvar je kako mi nastupamo u društvu, a to je
već stvar drugih nekih emocija, onoga šta volimo u čemu
uživamo, boje koje nosimo. Istina, sve to na neki način
oslikava našu ličnost, ali to i jeste poseban vid
identifikacije i prepoznavanja.
Istomisljenike ili one koji slično razmisljaju možete
često prepoznati po oblačenju. Naravno, ako ste queer,
i ako ste se odaljili od binarno definisanog oblačenja
i uspeli da razvijete malo svoj mali mozak. Radost
je kad su ljudska bića različita. Mi smo svi različiti,
imamo različite kose, oči, visinu, otisak prsta, pa
zašto se onda uniformisati? Odakle ta neka glupa
ideja za uniformisanjem? Meni se sve čini da je to
poteklo od neintelignecije koja se jednom ili više
puta u istoriji dokopala moći i propagirala svoju
neinteligenciju.
Probaću i na ovaj način. Nisam neka vernica, šta
više ne podnosim crkvu kao instituciju. Ne treba mi
provajder za boga, imam svoj link iz svog srca, mašte,
duše.. onako kako osećam. Mislim da je ta crvka,
pored, retkih dobrih stvari koje je učinila za čovečantvo,
užasno usporila napredak, degradirala čoveka kao
samosvesno biće i uticala na nazadak ljudske vrste.
Pre svega, od postanka hrišćanstva pa do danas,
neke prirodne stvari, pojave, ono sto je Bogom dato,
proglašene su za neprirodne. Ko je taj koje sebi dao
za pravo da piše božije zakone? Koje taj ko je sebi
dao za pravo da kaže šta nije dobro, šta je dobro,
šta je moralno. Jedina, istinska ljudska vrednost
jeste humanost. Ili ona stara sentenca koju ja često
koristim : "Radi sta god ti padne na um, samo nemoj
drugome zlo da činis". Ta rečenica omogućava napredak
civilizacije, a nije negativna, ne omalovažava
i ne sprečava, ne ugnjetava nikoga. Crkva je otuđila
naše društvo od prirode, pogotovu naša, pravoslavna,
koja je u tome zabrazdila po prilično.
Tako da taj pop koji istopolne veze prozove i kaže da
je to bogohuljenje, neprirodno... treba da stavi prst
na čelo i priupita se, da nije možda on neprirodan.
A iskreno, oni jedini idu u suknjama (pardon mantijama
:D ) i niko ih ne dira sto se tako oblače...
Dakle, da se vratim malo na temu. Lepota različitosti
je napredak civilizacije. I kako ne primećujete koliko
se ubrzao napredak u trenutku kada je crkva izgubila
svoju prvobitnu moć. Da li je Zemlja okrugla, da li
je u centu kosmosa? Da li se sve okreće oko nas?
Sve su žene veštice, treba ih spaliti. Mračni srednji
vek ... srećom je iza nas, ne ponovilo se. Ono što
je u biti svega toga je mržnja, bolesna, tužna,
mržnja prema pripadnicima svoje vrste, koji su slobodni,
različiti. Pitam ja njih, ako se tako ponašaju prema
pripadnicima svoje vrste, kako bi se ponašali da
sretnu vanzemaljca?
Završiću moje malo sociološko razmišljanje sa parolom
"Viva la liberta" i preći cu na medicinski deo..
Evo ovako.. Promene koje su mi se desile za ovaj period
hormonske terapije su male.. možda ja imam prevelike
želje i ideje.. To se dešava jako sporo. Lekarka je rekla
da sam u pubertetu, pravom pubertetu, samo drugom
po redu. Pubertet traje oko 4-5 godina, nekada i više, tako
da će toliko dugo da se menja i moje telo..
Porasle su mi grudi. Prvo su se uvećale samo žlezde,
koje su postajale sve veće i veće i bolnije, a onda su
počele da se formiraju i same grudi, to jest sam oblik.
Sada su već jako lepe i prilično vidljive.
Promenila mi se koža, koža lica, počela je da mi raste
nova kosa, zalisci su počeli da se smanjuju, masti lica
su se preraspodelile, tako da mi je sad i sam lik mnogo
vise fem nego ranije. Šteta je što skelet ne može da
se modifikuje, koske su takve kakve su.. ali sta ću..
Maljavost po telu se promenila, to jest drastično umanjila -
nema je.. Samo da napomenem da se ja redovno depiliram
vec dvadeset godina, tako sto se tiče nogu, ruku i prepona,
to nije ni čudno. Dlake na licu su malo veći problem. One
ne nestaju pod dejstvom hormona, već se moraju tretirati
nekim drugim metodom, a najbolji trenutno način za
trajno odstranjivanje dlaka lica je laserska epilacija.
Bolno je, nije da nije, ali što imate manje dlaka, sve
je manji bol..i na kraju ga vise i nema. Meni je ostalo
nešto dlaka oko usta, i to me prilično nervira, jer to je onaj
neizbežni detalj zbog koga vas neko percipira kao muško,
no uskoro će i to biti rešeno, zauvek.
Dobila sam struk, ženski, donji spušteni stomak.
Sve u svemu veoma sam srećna. Jedino čega se
plašim je da budem nakaza, ali nakaza sam bila do
sada, od sada će valjda biti bolje.
Pravi trenutak sreće, je u stvari kad vam lekar,
psihijatar da dijagnozu. Tad postajete svesne da za
vas ima nade, da niste usamljene u svojim mukama,
da je to nešto što je istraženo, protumačeno.
Ja sam otišla kod psihijatra, čini mi se, u poslednji trenutak,
živa i zdrava. I ko god trpi i misli da može da se nosi
sa ovim sindromom, grdno se vara.. tako sam se i ja
prevarila. Jedva sam živela tih poslednjih dana. Izgledala
sam kao krava od 120 kila, bez volje za bilo čim.
Sad se osećam fenomenalno. Neću da kažem najbolje,
ali strahovi i dalje postoje. Plašim se.. Šta sve može da
se desi, šta me sve čeka na mom putu. Pre svega se brinem
za svoje dete, prema kome imam ogromnu moralnu obavezu
da ga izvedem na pravi put, da mu pružim radost, ljubav,
i širinu koliko god sam u stanju..
Moja draga i ja smo sada u divnom odnosu. Mislim da su krize
iza nas. Imamo ogromnu ljubav jedna prema drugoj, volimo se,
i volimo naše dete. Tako i treba da ostane. Nadam se da
ćemo uspeti da predjemo sve prepreke koje su ispred nas,
a očigledno je da nas čeka svašta, pre svega pravni problemi
lezbejskog braka u Srbiji. Ali borićemo se, svim snagama,
a ako aždaja od administracije bude jača od nas, uvek imamo
opciju da odemo, na primer, u Holandiju.. he.. bas sam
pametna.. Samo dete mora da završi ovde osnovnu skolu.
Nastaviću sa pisanjem..
|
Share Link: 
