U svim kulturama i društvima uvek kada na svet dođe novorođenče postavlja se isto pitanje: dečak ili devojčica? Iako je to pitanje u suštini iskreno i nevino, ono je i indikativno jer pokazuje tu čvrstu liniju koja razdvaja društveno priznate polove, muški i ženski, kao dve isključive kategorije i pokazuje koliko je ograničeno razumevanje roda i pola. Pol dodeljen na rođenju vrlo brzo nakon rođenja postaje pravna i društvena činjenica i predstavlja identitetsko svojstvo fizičkog lica koje ga prati tokom čitavog života. Dok značaj dodeljenog pola ne predstavlja nikakav problem za većinu ljudi, on ipak stvara veliki problem onima koji se ne mogu uklopiti u jednu od dve ponuđene kategorije ’’Muško’’ ili ’’Žensko’’. Većinsko društvo obično ne prepoznaje osobu koja nije pripadnik jednog od dva pola, pa kao posledica toga nastupa okolnost da interseks osobe pored toga što ne mogu u punom obimu, a nekad i uopšte da uživaju osnovna ljudska prava garantovana brojnim međunarodnim dokumentima, bivaju podvrgavane nizu ireverzibilnih operacija, tzv. postupku normalizacije pola (sex normalizing procedures), koji se sprovodi odmah po rođenju ili tokom najranijeg detinjstva interseks osobe, sa ciljem, da se polni organi definišu u skladu sa polnim karakteristikama jednog od dva priznata pola. Da li su te operacije neophodne i medicinski opravdane, na koji se način vrše, u kojoj meri se poštuju osnovna ljudska prava interseks dece i kako se sa tim pitanjima nose zemlje članice EU, neke su od tema kojima će se ovaj rad baviti, autorke Jelene Simić. 

Jelena Simić je docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu. Intergralnu verziju rada možete preuzeti ovde.

Fotografija: Girl, boy, Jack Wright 
Priredila: MJ