Njegova otvorenost u vezi sa sopstvenom seksualnošću i intimnim životom, kao i njegovo zagovaranje za LGBT prava ponudili su spas mnogima u vreme kada je antigej sentiment bio u jeku.

Pre više od 18 godina Džordž Majkl je autovan zbog nedoličnog ponašanja u javnom toaletu na Beverli Hilsu – i brže bolje ponižen od strane institucionalno homofobičnih novina. Neki bi bili oprhvani sramotom i uplakani pred tabloidnom štampom koja je preuzela ulogu licemernog moraliste koju je nekad imala sredjevekovna crkva. Umesto toga, Majkl je stvorio najveći „odjebite“ čin u muzičkoj istoriji: pesmu Outside, kojom se bez pardona razmeće svojim ljudskim seksualnim apetitom i kojom je objavio rat licemerju drugih. Seks je nešto što je prirodno, kako peva u ovoj pesmi, ali stavovi prema njemu nisu: „There’s nothing here but flesh and bone.“

Bez ulepšavanja, bez dezinfikovanja ili brisanja onoga što je Majkl. On je bio gej muškarac, gej ikona, i to što je gej igralo je glavnu ulogu u njegovom identitetu i muzici. Kao i kod mnogih drugih gej muškaraca, mirenje sa svojom seksualnošću i njeno prihvatanje bio je težak proces: mislio je da voli žene i prihvatio je to da je gej tek sredinom svojih dvadesetih godina, nekoliko godina pre nego što se autovao i roditeljima. Neki bi rekli: zašto je čekao svoju 35. godinu da se autuje i to tek pod pritiskom?

Autovanje je proces koji se razlikuje od osobe do osobe: to je iskustvo koje se namaće gej muškarcima  - i svim LGBT osobama – od strane društva koje je još uvek daleko od toga da nas potpuno prihvata. Superstaru devedesetih godina prošlog veka ovaj proces bio je znatno teži nego što je to danas.

Prema istraživanju British Social Attitudes, te godine kada se Džordž Majkl autovao polovina svih Britanaca smatrala je da su istopolni odnosi uvek ili uglavnom pogrešni i loši (skoro 4 od 10 ispitanika/ca odgovrilo je sa „uvek“), dok je samo 23% odgovorilo sa „uopšte nisu pogrešni i loši“. Od člana 28. tada starog samo deceniju, do drugačije granice za godinu pristanka, antigej zakoni su i dalje bili na snazi.

Autovanje ne bi trebalo da bude neka vrsta dužnosti javnim ličnostima: to je izuzetno lično iskustvo i život je komplikovan. Ali bez sumnje, autovanje Džordža Majkla predstavljalo je spas mnogim LGBT osobama – ne samo gej muškarcima – koji su se borili u društvu koje ih je osuđivalo i teralo da internalizuju stid. Teško je opisati koliko je čovek usamljen u tom iskustvu. Ali ovo je bilo dobro poznato ime: devojčice u školi i njihove mame su ga obožavale.

Tačno je da je način na koji je autovan postao standardni trop homofoba, sredstvo pomoću kojeg su izražavali svoje zgražavanje nad tim koliko su gej muškarci užasni i moralno pokvareni. Međutim, hejteri će da mrze, kako se kaže – homofobi će se zakačiti za bilo šta što može da potvrdi njihov homofobičan i zadrt narativ. Za LGBT osobe preplavljene strahom zbog toga što su shvatile ko su, videti čoveka koji je pevao Last Christmas kako svojim mučiteljima pesmom poručuje da se teraju, bilo je vrlo oslobađajuće.

Osamdesetih i većim delom devedesetih godina prošlog veka, na hiljade gej muškaraca umiralo je od HIV/AIDS-a. Veliki deo društva kretao se između sažaljenja, gađenja i ubeđenja „sami su za to krivi“, dok su ljudi oko njih umirali. Džordž Majkl je gledao kako je ova strašna bolest namučila i odnela njegovog ljubavnika Anselma Felepu. Njegov hit koji je bio na prvom mestu top lista 1996, Jesus to a Child, govorio je o ovom užasnom gubitku, naglašavajući kako njegova seksualnost i muzika ne mogu i ne smeju biti posmatrane kao dve odvojene stvari.

Biti gej i autovan je jedna stvar, ali često je to pod uslovima koje postavlja društvo koje to ne odobrava. Sve dok ste ulepšani i pristojni, i po mogućstvu izgleda u kome nema ničeg seksualnog, možete biti prihvaćeni – ili je tako barem prema prećutnom dogovoru.

I dok su homofobi nekad progonili gej osobe, kao što je Metju Paris primetio, sada „nisu prestali da ih mrze, ali njihova nova mantra je ’Zašto već jednom ne ućutite o tome? Ko vas je pitao za vaš seksualni život i šta radite između svoja četiri zida? Vaš privatan život je vaša stvar, samo prestanite da nam ga gurate pod nos’...“

Džordž Majkl je odbacio ovakav dogovor. Bio je u otvorenom odnosu. Voleo je anoniman seks. „Samo treba da uključite TV i videćete kako celo britansko društvo teše gej muškarci koji su jasno je kao dan gej i tako očigledno seksualno bezopasni,“ rekao je za Gardijan 2005. „Gej osobe u medijima ponašaju se tako da strejt osobama slučajno ne bude neprijatno, a moj odgovor na to je da kažem da sam jebeni prljavi peder i ako ne možete da se nosite sa tim, onda ne možete da me prihvatite.“ Ili kako je napisao na svom Tviter nalogu jednom: „Nikada se nisam izvinjavao zbog svog seksualnog života i nikada neću! Gej seks je prirodna stvar, gej seks je super! Ne upražnjavaju ga svi, ali ... ha ha!“

Džordž je bio neko ko je ponosno branio LGBT prava i postao veliki podržvalac borbe protiv HIV-a i često je pomagao udruženje Terrence Higgins Trust, ali i druga poput Childline i Macmillan Cancer Support. Interesovala ga je politika u različitim vidovima, od toga da je podržavao laburiste tokom vremena Margaret Tačer, kao i rudare koji su štrajkovali. Održao je jednom prilikom i besplatan koncert za medicinske sestre iz državnog zdravstva u znak zahvalnosti zbog toga što su se brinule o njegovoj bolesnoj majci. Godine 2003, obradio je svoju pesmu Faith sa Ms Dynamite – napravili su antiratnu pesmu (protiv rata u Iraku), i izdali i pesmu Shoot the Dog kojom su kritikovali savez Tonija Blera sa Džordžom Bušom i neokonzervativcima.

Neki će reći „Prestani da ga politizuješ”. To je usklik osoba koje žele da izbrišu aspekte onih kojima se dive, a koji su u suprotnosti sa njihovim ličnim ubeđenjima. Međutim, kada ljudi umru, dužni smo da ih se sećamo kakvi su zapravo bili, a ne nekih ulepšanih i lažnih verzija.

Živimo u vremenu u kom su homofobi našli novu snagu. Tretiraju one koji su antirasisti/kinje, feministkinje/i i borci/kinje za prava LGBT osoba u Britaniji ovako: „Imali ste vašu partiju na vlasti, tome je došao kraj, sada je red na nas.“ Zvuči primamljivo samo se okrenuti i otići. Ali kao neautovani tinejdžer 1998, ne mogu a da se ne setim hrabrosti i prkosa Džordža Majkla. Talentovanog i obožavanog muzičara. Ali i gej muškarca, gej ikone, koji je barem malo olakšao živote mnogih LGBT osoba.

Prevod: MJ

Izvor: George Michael was a defiant gay icon. His life must not be sanitised

Ličnosti

  • Džordž Majkl, prkosna gej ikona: njegov život se ne sme ulepšavati +

    Džordž Majkl, prkosna gej ikona: njegov život se ne sme ulepšavati Njegova otvorenost u vezi sa sopstvenom seksualnošću i intimnim životom, kao i njegovo zagovaranje za LGBT prava ponudili su spas mnogima u vreme kada je antigej sentiment bio u jeku. Opširnije...
  • Prins, prvobitni gender bender +

    Američki muzičar Prins, koji je promenio pop muziku svojim iskrenim tekstovima o seksu i seksualnosti i svojim rodno fluidnim izgledom, preminuo je juče u 57. godini života, prema izjavi njegovog Opširnije...
  • Vrećo: Ko ne uživa u mom glasu ima problem sa sobom +

    „Moj put je bio trnovit, ali i bajka“, rekao je Božo Vrećo, bosanska new wawe senzacija, autor i interpretator sevdalinki, gostujući u prvoj emisiji nove sezone Pressinga na N1. Snimak Opširnije...
  • Majli Sajrus u borbi protiv seksizma medija +

    U novom intervjuu za magazin Marie Claire, Majli je prozvala Holivud zbog njegovih duplih standarda kada su muškarci i žene u pitanju. O njenom odnosu prema rodu, seksualnosti i tretiranju Opširnije...
  • Olga Dimitrijević Nezavisna scena učestvuje u reprodukciji kapitalističkih modela +

    Olga govori o nezavisnoj kulturnoj sceni, svom radu, i važnim društvenim pitanjima u kontekstu vremena u kom živimo. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9