Трансродне особе се након промене пола суочавају са бирократским препрекама, како би нови идентитет потврдили у личним документима. Док се не донесе свеобухватни закон, потребно је примењивати антидискриминационе прописе, кажу надлежни. Готово 200 особа се последњих 25 година у Србији суочавало са тим проблемом.

Пошто промене пол, трансродне особе чека бирократска препрека, како да нови идентитет потврде у личним документима. На притужбу особе којој је факултет одбио да промени име у дипломи, реаговала је повереница за заштиту равноправности. Како нема закона да уреди ту област, препоручила је универзитетима да изађу у сусрет свима са таквим захтевом.

Готово 200 људи у Србији променило је пол у последњих 25 година, показују незванични подаци.

Свако од њих, осим што је прошао кроз вишегодишње припреме и медицинске интервенције, водио је и административну борбу - да нови пол и име потврди у личним документима.

Некада Марија, сада Небојша, успео је у томе. Каже да нису веровали да је то он. "Полицајац када вас заустави, он погледа документ, па погледа у вас, па му је нејасно просто шта се дешава, ко је та особа чију личну карту гледа", прича Небојша.

Од пре две године, држава препознаје део проблема. Две трећине операције финансира Фонд за здравство. Закон који омогућава њихов нови идентитет, међутим, не постоји. Да би и на папиру постали то што јесу, уместо закона постоји прелазно решење. Само, пут до њега дуго траје.

У Министарству правде и државне управе кажу да матичне службе нови пол упишу на основу захтева и медицинске документације, а првобитне податке у матичној књизи третирају као грешку.

Таквим решењем крше се Уставом гарантована права, оцењују правници.

Саша Гајин из Центра за унапређивање правних студија каже да трансродне особе само желе да располажу својим идентитетом.

"Они не желе да буду третирани као грешка, већ желе да им буде омогућено да са својим идентитетом располажу у складу са основним принципима, поштовања и људског достојанства и људских права", рекао је Гајин.

Проблем са законом - проблем и на шалтерима широм Србије. За једино могуће решење у многим општинама никада нису чули.

"Службеница је прво била веома љубазна да ми изађе у сусрет, али пошто никада није имала такав случај, мада је ружно када неко каже да сам случај, онда је и неколико пута одлазила са шалтера да пита неког надлежног да пита шта да ради. Кад год би се враћала то је било врло непријатно јер су људи чекали у реду", прича Небојша.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић каже да је до доношења закона потребно примењивати антидискриминационе прописе. "Потребно је тумачити и постојеће норме, допуњавати законске празнине, имајући у виду прописе о забрани диксриминаицје", каже Петрушићева.

Прошле године Уставни суд усвојио је жалбу особе која није могла да промени податке у документима. Влада Србије обавезала се Стратегијом против дискриминације да измени постојеће законе или донесе посебан закон о правима трансродних особа. Тај закон још се чека.

Преузето са: RTS.rs