Slavoljupka-Pavlovic ocp w380 h300U Srbiji ne postoji zakon koji uređuje status i položaj transeksualnih i transrodnih osoba. Zakonski je jedino uređeno to da se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja snosi najmanje 65 odsto od cene zdravstvene usluge za promenu pola iz medicinskog razloga. Međutim, sva druga pitanja, poput bračnog i porodičnog statusa, radnih prava, promene dokumenata, nisu regulisana zakonom - kaže u razgovoru za Danas Pravo Slavoljupka Pavlović, aktivistkinja za prava transeksualnih i transrodnih osoba.

Kako dodaje, problematično je to što se operacije promene pola u Srbiji vrše preko 20 godina, a ta oblast nije zakonski uređena.

- Postoje razne ideje o tome na koje bi se sve načine to moglo urediti - od donošenja posebnog zakona do izmene većeg broja pojedinačnih postojećih zakona. Mislim da promena postojećih zakona ne bi bilo dobro rešenje, jer je usvajanje jednog zakona brže, jednostavnije, jeftinije i efikasnije, a što je najvažnije time bi se problemi koje imaju trans ljudi rešili na jedinstven i sveobuhvatan način. Dakle, donošenje posebnog zakona bi problem transeksualnih i transrodnih osoba u Srbiji rešilo na sistemski način, ukazuje Pavlovićeva.

Naša sagovornica ističe da nevladina organizacija Gejten priprema Model zakona o rodnom identitetu i dodaje da se na tekstu tog dokumenta još radi.

- Dosad je održano više sastanaka sa relevantnim i važnim sagovornicima, kojima je predstavljen Model i ukazano na ozbiljne probleme s kojima se susreću trans osobe. Jedan je bio sa Ženskom parlamentarnom mrežom u Narodnoj skupštini, kao i sa poverenicom za ravnopravnost i zaštitnikom građana, a organizovana su i dva okrugla stola u Beogradu i Novom Sadu. Nadam se da će dobra rešenja iz teksta Modela zakona o rodnom identitetu, zasnovana na dobroj praksi i na najvišim domaćim i međunarodnim standardima u oblasti zaštite ljudskih prava, biti dobra polazna osnova za neki budući zakon koji će regulisati ovu materiju, ističe Pavlovićeva.

O diskriminaciji sa kojom se suočavaju transeksualne i transrodne osobe u Srbiji najbolje govore pravni primeri. Sam proces promene pola je dug, traje i po par godina. Počinje konsultacijama sa psihijatrom i psihologom, zatim sledi hormonska terapija, a na kraju dolazi do hirurških intervencija. U tom periodu telo se menja, pa su ljudi često primorani da napuste radno mesto.

- Imali smo slučaj momka koga je banka otpustila pod izgovorom da je tehnološki višak iako su njegovi rezultati pokazivali da je kvalitetan radnik, odnosno ostvarivao je bolje rezultate rada od lica koja nisu bila proglašena tehnološkim viškom, a radili su na istovrsnim poslovima. Očigledno je neko smatrao da sa klijentima ne treba da radi osoba koja je u procesu promene pola i čiji je izgled tako neodređen i nedefinisan. Pošto ništa nije regulisano zakonom, jer ljudi ne mogu da promene svoja dokumenta sve dok se ne završe hirurške intervencije, a i kad završe sa hirurškim intervencijama i krenu da menjaju dokumenta, susreću se sa milion problema i peripetija, i onda sve na kraju zavisi od prakse, koja je inače krajnje neujednačena i proizvoljna, i ličnog senzibiliteta državnih službenika koji postupaju u konkretnim situacijama, objašnjava Pavlovićeva.

Kako dodaje, matične službe pri opštinama i gradovima su te koje u matičnim knjigama treba da izvrše promenu oznake. Matičari u Beogradu i još nekim gradovima su promenu oznake pola vršili samo na osnovu medicinske dokumentacije.

- Međutim, bilo je situacija da su u nekim gradovima i opštinama matičari upućivali ljude u sud da u vanparničnom postupku traže promenu oznake pola, iako takav vanparnični postupak nije propisan zakonom. Onda su sudovi nalagali matičarima da izvrše promenu oznake pola u matičnim knjigama, što su ovi i činili. Dakle, imali smo jednu potpuno pravno neshvatljivu i sa aspekta pravne sigurnosti nedopustivu situaciju - pri potpuno identičnom činjeničnom i pravnom stanju u nekim slučajevima su rešavali sudovi, a u nekim organi uprave. Sve dok se nije desilo u jednom slučaju da su i sud i matičar odbili da licu izvrše promenu oznake pola u dokumentima, smatrajući se nenadležnima. To lice je podnelo žalbu Ustavnom sudu, koji je konstatovao da su gradske i opštinske službe te koje su nadležne da se izvrši promena oznake pola u matičnim knjigama, navodi Pavlovićeva. Međutim, ističe naša sagovornica, to je privremeno rešenje problema, ova pitanja se moraju urediti zakonom.

Na pitanje da li će i u Srbiji biti uvedena opcija neodređen pol, kao što je to urađeno, na primer, u Nemačkoj, ona odgovara da za sada to nije moguće.

- Mislim da naše društvo nije spremno za tako radikalan potez, kaže Slavoljupka Pavlović.

Strah, osuda, nerazumevanje

Transeksualne i transrodne osobe u Srbiji koje trpe nasilje teško se odlučuju da se obrate institucijama, najviše zbog straha, osude, nerazumevanja... Njima je lakše da se za pomoć obrate nevladinim organizacijama. Imali smo slučaj da je osoba, koja je napadnuta u toaletu, sa nepoštovanjem tretirana od strane policajaca, kojima je prijavila napad. Ipak, više je primera diskriminacije pri promeni dokumenata. Jednoj ženi, koja je prošla kroz proces prilagođavanja pola, opštinski službenik zaposlen u matičnoj službi je tražio da ode na veštačenje kod sudskog veštaka kako bi joj bile izmerene genitalije. To je izrazito stresno, neprijatno i ponižavajuće, a bespotrebno, kaže Slavoljupka Pavlović.

Izvor: www.danas.rs

Transeksualnost

  • Da li će Marko Džepina biti prvi Jugosloven koji je izvršio operaciju promene pola? (1974) +

    Da li će Marko Džepina biti prvi Jugosloven koji je izvršio operaciju promene pola? (1974) Prenosimo tekst sa portala Yugopapir iz 1974. godine, o Sonji Džepini, prema nekim navodima prvoj osobi koja je u ondašnjoj Jugoslaviji prilagodila telo rodnom identitetu. Opširnije...
  • Protesti u Istanbulu povodom ubistva trans aktivistkinje +

    Oko 200 aktivista/kinja za prava LGBT osoba mirno je protestovalo u nedelju uveče 20. avgusta u Istanbulu tražeći pravdu nakon okrutnog ubistva trans aktivistkinje i aktivistkinje za prava seks radnica, Opširnije...
  • Moja borba: Nikolinina priča +

    Pred vama je deo životne priče Nikoline, trans osobe koja je trenutno na izdržavanju kazne u zatvoru u Beogradu, i koja je uz podršku i pomoć organizacije Gayten-LGBT krenula u Opširnije...
  • Oni su srušili tabu promene pola, a njihove priče dirnule su svet +

    Da nije bilo poznatih ličnosti koje su se odvažile da o promeni pola govore javno, mnogo ljudi sličnih njima se ne bi odvažilo da otpočne svoju ličnu transformaciju. Opširnije...
  • Tinejdžeri/ke reaguju na Kejtlin Džener +

    U poznatom veb serijalu "Kids/Teens react", tinejdžeri i tinejdžerke razgovaraju o rodu, identitetu, procesu tranzicije, transrodnosti i transeksualnosti, potaknuti primerom Kejtlin Džener u ovonedeljnoj epizodi. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8