Ustaljena percepcija trans osoba se često kreira uz nedovoljno proverene informacije i kroz mitove. Neki od tih narativa su toliko prisutni u javnom prostoru da ih većina smatra činjenicama, kao na primer da se trans osobe uglavnom bave seksualnim radom, da im je transrodnost samo prolazna faza u životu, da su uglavnom istopolne seksualne orijentacije, da imaju psihičke probleme, itd. Mediji ove narative mogu učiniti dominantnim reprodukujući ih kroz neetičko izveštavanje, ali isto tako mogu odigrati značajnu ulogu u njihovoj rekonstrukciji nudeći visoko informativne sadržaje edukativnog karaktera.

Zaštita prava trans osoba umnogome zavisi od odgovornog izveštavanja. Novinski tekstovi često su senzacionalistički i doprinose stvaranju negativnih stereotipa o trans osobama i trans zajednici. Drugačijim pristupom i pravilnom upotrebom jezika, koji iskazuje poštovanje prema trans osobama i štiti njihovu privatnost i dostojanstvo, mediji mogu značajno uticati na javnu percepciju trans osoba, a samim tim i na njihov položaj u društvu.

Zanemarujući ove standarde nekoliko novinskih tekstova u kojima su trans osobe opisane kao „seksualno devijantne“, „nastrane“, „polno nedefinisana bića“, „trandže” ili „nit’ muško, nit’ žensko“ našlo se pred Komisijom za žalbe Saveta za štampu, koja odlučuje o povredama Kodeksa novinara Srbije. Takvih žalbi je bilo ukupno šest, a podnele su ih nevladine organizacije GLIC i Egal, protiv pisanja Pečata, Večernjih novosti i Srpskog Telegrafa. Komisija za žalbe Saveta za štampu je u ovim slučajevima izrekla javnu opomenu navedenim listovima zbog povreda Kodeksa, navodeći da mediji podstiču netrpeljivosti i diskriminaciju prema trans osobama i da je prekoračena sloboda govora. Pored ovih slučajeva, koji se odnose direktno na trans osobe, brojni su slučajevi povreda profesionalnih standarda koji se odnose na celu LGBTI populaciju.

Novinski tekstovi koji se bave trans osobama najčešće se bave njihovim rodom, pridajući premalo značaja razlozima zbog kojih su se osobe o kojima se piše uopšte i našle u medijskom prostoru. Tako su brojni tekstovi o Končiti Vurst, Boži Vreći ili Nataši Mazi predstavljali ove ličnosti isključivo kroz prizmu njihovog rodnog identiteta izuzimajući značaj njihovih profesionalnih ili poslovnih dostignuća. Mediji koji izveštavaju o trans osobama u skladu sa profesionalnim standardima, ujedno pokušavajući da približe trans osobe svojoj čitalačkoj publici, redak su primer dobre prakse.

Neupitno je da je LGBTI osobama potrebna podrška prvenstveno od strane porodice, državnih institucija i zakona. Međutim, etičko izveštavanje medija od ključnog je značaja za kreiranje sigurnog i podržavajućeg okruženja u kom bi trans osobe mogle da ostvare svoje pravo na dostojanstven život.

Autorke: I. Stjelja i M. Paunović

Tekst je nastao u okviru projekta „TRANSparentno“ organizacije Gayten-LGBT i partnerske organizacije Centar za ljudska prava i studije razvoja (CHRDS) kao deo projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Stavovi izneti u tekstu, kao i sadržaj teksta ne predstavljaju nužno stavove Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Posetite forum našeg vebsajta, mesto za TIQ razgovore

Transrodnost

  • Efemerne konfesije +

    Efemerne konfesije Foto izveštaj sa vokalno-scenskog performasa "Efemerne konfesije" održanog 24. februara u Kulturnom centru Grad. Opširnije...
  • Novinarska etika i dostojanstvo trans osoba +

    Novinarska etika i dostojanstvo trans osoba Ustaljena percepcija trans osoba se često kreira uz nedovoljno proverene informacije i kroz mitove. Neki od tih narativa su toliko prisutni u javnom prostoru da ih većina smatra činjenicama, a Opširnije...
  • Trans osobe i dijagnoza mentalnog poremećaja +

    Trans osobe i dijagnoza mentalnog poremećaja „Ja sam devojčica“ i „Ja sam dečak“ jedna je od prvih stvari koje naučimo o sebi tokom odrastanja. Međutim, šta se dešava sa onom decom za koju mislimo da su Opširnije...
  • Superheroj Đura: Budite svoji i ne odustajte +

    Superheroj Đura: Budite svoji i ne odustajte Đura Đuričić za transserbia.org govori o svom trans iskustvu, autovanju, problemima sa kojima se suočavao zbog svog trans identiteta u različitim sferama i trenucima tokom života, i o tome ko Opširnije...
  • Biti trans osoba u Srbiji +

    Biti trans osoba u Srbiji O tome kako žive trans osobe u Srbiji, sa kakvim problemima moraju da se nose i na koji način se njihova prava i položaj mogu unaprediti razgovarali smo sa Irenom Opširnije...
  • 1