Vlada Zapadne Australije najavila je da će raditi na izmenama zakona o priznanju roda interseks osoba i onih koji se ne određuju kao muškarci ili žene, ali trans osobe koje žele da budu priznate u rodu koji se razlikuje od onog koji im je pripisan po rođenju zanemarene su i ignorisane.

Sudija Džon Kvigli najavio je da je revizija državnih zakona o priznanju roda neophodna jer se tiču interseks osoba, ali su pitanja o izmenama zakona koji se tiču transrodnih osoba ostala bez odgovora.

Bilo je mnogo argumenata za podršku odluci australijske vlade da ažurira zakone o braku i dozvoli osobama istog roda da se venčavaju, uključujući i tešku realnost s kojom osobe koje su transrodne i u braku moraju da se nose, a to je da moraju da se razvedu od svog supruga/supruge kako bi mogli/e da zvanično budu priznati/e u svom novom rodu.

Za Suzan Eston iz Baseltona preduslov da osobe koje se prijavljuju za zvaničnu promenu roda moraju da budu neoženjene/neudate oduvek je predstavljao prepreku.

Suzan je u braku sa Džejn već skoro tri decenije. Srećne su i podržavaju jedna drugu, ali da bi Suzanin rod bio formalno priznat, prvo bi morala da se razvede, a to je nešto što njih dve ne žele da urade.

„Džejn zna za moju borbu sa pitanjima roda još od našeg drugog sastanka, a to je bilo pre 29 godina, nas dve smo u braku 27. Brakovi koji prežive proces tranzicije su retki, i zbog toga nemamo nameru da se razvodimo kako bismo se prilagodile našim zastarelim zakonima," izjavila je Suzan za  OUTinPerth.

„Prošla sam kroz kompletan proces tranzicije pre više od 2 godine, ali sam odustala od apliciranja za potvrdu o priznanju roda prošle godine zbog dela 15, člana 3, kojim se transrodnim osobama koje su venčane zabranjuje dobijanje potvrde o priznanju roda. Bila bih automatski odbijena.“

Međutim, nedavne promene porodičnog zakona (zakon o braku) nisu pomogle ovom paru. Uprkos tome što je istopolni brak sada zakonit, Odbor za priznanje roda rekao je podnositeljima zakona da i dalje mora da se drži državnog zakona koji kaže da podnositelji zahteva ne smeju biti venčani.

Kako bi ispunila preduslove odbora Suzan mora da se razvede od svoje supruge s kojom je u braku 30 godina, živi sama godinu dana, dobije razvod, i potom aplicira za priznanje roda. Pošto joj odobre promenu roda, tek onda bi mogla da se ponovo venča.

Suzan je božićne praznike provela izučavajući zakon kako bi pronašla dobar argument protiv člana koji zabranjuje izdavanje potvrde venčanim podnosiocima zakona. Podnela je zahtev odboru za priznaje roda uz svoje argumente, i nada se da će do sredine februara uspeti da se izbori za sebe i mnoge druge transrodne osobe koje ne žele da se razvode suočeni sa neumornom besmislenom birokratijom.

Suzan je opisala proces kroz koji transrodne osobe moraju da prođu s odborom kao intruzivan. „Proces je vrlo intruzivan jer morate da priložite vrlo lične informacije anonimnom birokrati. Oni takođe traže i dokumentaciju sa psihoterapije u vezi sa procesom promenom roda, kao i datume i detalje procedura i tretmana koje ste imali tokom procesa tranzicije.

„Nije dovoljno reći Prošla sam kroz proces tranzicije. Čitava procedura je bezlična, birokratska i predstavlja samo još jedan sloj komplikacija za osobe koje su već imale mnogo složenih situacija i proživele svašta,“ rekla je Suzan.

Pitanje prisilnog razvoda je već neko vreme problem, o čemu su političari već govorili ranije.

Senatorka iz države Viktorija, Dženet Rajs, već ima ličnog iskustva sa ovom dilemom kroz lični primer i sopstveni brak. Njena supruga Peni Viton prošla je kroz proces tranzicije pre deset godina, ali njen rod nije zvanično priznat, jer ovaj par ne želi da se razvede.

Ove nedelje je Rajs izjavila da je trans zajednica prošla kroz mnogo toga i da je vreme da vlade država ukinu zastarele zakone.

„Ovo je pitanje koje nas prati još iz vremena pre bračne jednakosti. Trans zajednica je suočena sa poslednjim izdisajem stare diskriminacije,“ rekla je Rajs.

Prošle godine je Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija naglasio problem koji Australija ima sa svojim zakonima. Južna Australija i Australijska prestonička teritorija jedne su oblasti koje primoravaju trans osobe na razvod.

Komitet UN-a izjavio je da australijski zakoni nisu u skladu sa Međunarodnim ugovorom o građanskim i političkim pravima, čija je Australija potpisnica.

Predstavnik nevladine organizacije Transfolk WA koja pruža podršku trans osobama i bavi se njihovim pravima izjavio je da je važno da čitava LGBTI zajednica nastavi da se bori za ukidanje diskriminacije.

„Sve vreme smo bili svesni da zakon o „bračnoj jednakosti“ neće ništa promeniti za trans osobe koje žele da dobiju nove izvode iz matične knjige rođenih. Koliko god nam to bilo razočaravajuće, ipak smo svi podržali bračnu jednakost i pokret za bračnu jednakost.

Predstavnica organizacije Rainbow Rights, izjavila je da je trenutna situacija „strašna“. „Jako sam razočarana što je ovo telo arogantno odbilo da uzme u obzir neizbežne promene koje su neophodne kako bi se išlo u korak, ne samo sa očekivanjima zajednice, već i federalnim zakonom.

Organizacija Transgender Health Australia takođe je pozvala vlade država Australije da što pre ukinu diskriminatorne zastarele zakone koji „transrodne osobe stavljaju u užasnu poziciju“.

Organizacija Transhealth Australia takođe je zatražila da se što pre ukine preduslov razvoda i da se zakoni države usklade sa međunarodnim zakonima.

Izvor: Government flags law changes for intersex but not transgender people
Prevod: MJ

Transrodnost

  • Ja sam transrodna osoba i ne opterećujem se tim da li smo „rođeni takvi“ - nemojte ni vi +

    Ja sam transrodna osoba i ne opterećujem se tim da li smo „rođeni takvi“ - nemojte ni vi Opsednutost pitanjem identiteta je posao vašeg terapeuta. Umesto da se fokusiramo na to zašto su ljudi transrodni, hajde da se zajednički borimo protiv predrasuda. Opširnije...
  • Imperija uzvraća udarac: Posttransseksualni manifest +

    Imperija uzvraća udarac: Posttransseksualni manifest Tekst Sendi Stoun Imperija uzvraća udarac: Posttransseksualni manifest možete slušati od 2. do 4.maja od 22.30 na Trećem programu Radio Beograda u okviru ciklusa Imaginarna edicija. Opširnije...
  • Promišljati zajedno: intervju s Džudit Batler +

    Promišljati zajedno: intervju s Džudit Batler  Intrevju s Džudit Batler: „Smatram da naš zadatak nije da pronađemo jedinstveni sintetički okvir, već da pronađemo način kako da određene stvari promišljamo zajedno Opširnije...
  • TGEU na Međunarodni dan žena 2018: zaustaviti nasilje nad trans osobama +

    TGEU na Međunarodni dan žena 2018: zaustaviti nasilje nad trans osobama Na ovogodišnji međunarodni dan žena, organizacija Transgender Europe objavila je izveštaj „Opsežno delovanje nephodno za zaustavljanje nasilja nad trans osobama“. Opširnije...
  • Australija: vlada najavila izmene zakona o interseks, ali ne i trans osobama +

    Australija: vlada najavila izmene zakona o  interseks, ali ne i trans osobama Vlada Zapadne Australije najavila je da će raditi na izmenama zakona o priznanju roda interseks osoba i onih koji se ne određuju kao muškarci ili žene, ali trans osobe koje Opširnije...
  • 1