Muškarac može da postane žena za nekoliko sati: 1.500 ljudi promenilo pol u Srbiji – to je naslov koji se pojavio na sajtu lista „Nedeljnik“. Pored toga što je netačan, on je uvredljiv, diskriminatoran i pokazuje nedovoljno znanja o problemima trans* zajednice. Istraživali smo kakav je medijski tretman trans* osoba i kako se one osećaju kada vide novinarske tekstove i priloge na tu temu.
Senzacionalizam je reč koja se ponavlja u odgovorima naših sagovornica kada smo ih pitali kako vide pisanje medija o trans* ljudima.

– Najviše mi smeta to što se ne gleda suština problema i života trans* osoba, nego se s nekim podsmehom piše o tome. Ne zadire se u srž, nego je bitno da bude što provokativniji naslov – kaže Helena Vuković, koju je javnost poznaje kao prvu trans ženu majora Vojske Srbije.

Iako su mediji o njoj pisali, kako i sama kaže, vrlo objektivno, često su naslovi bili neprikladni i kontraproduktivni. Kada smo Anu Mitić, zamenicu glavnog urednika onlajn “Nedeljnika”, pitali zašto su izabrali takav naslov, rekla je kako su se za njega odlučili jer je to izjava doktora Miroslava Đorđevića preuzeta iz samog teksta.

– Možda je pravo pitanje zašto se doktor, svetski priznati hirurg u oblasti transrodne medicine, odlučio za takvu izjavu, ako je poznato da je promena pola proces koji traje jako dugo. Iz naslova se jasno vidi da je u pitanju citat, a ne redakcijski zaključak, mišljenje ili stav – objašnjava Mitić.

Sam tekst nije „Nedeljnikov“, nego je preuzet iz „Večernjih novosti“, koje su dale mnogo prikladniji naslov i u kome je i sama izjava hirurga stavljena u kontekst, te je kroz tekst objašnjeno da je to svakako dug proces, a izjava se odnosila samo na hirurški zahvat. Međutim, taj deo je izostao prilikom prenošenja, pa je „Nedeljnik“ svoje čitaoce ostavio u zabludi, ali kako kažu praksa je da prenesu samo deo teksta, a da onda čitaoce upute na izvor. To je u pogledu novinarske etike i kolegijalnosti vrlo pohvalno, ali u ovom slučaju krši mnogo važnija načela Kodeksa novinara Srbije.

Pre svega su čitaoci dovedeni u zabludu da proces koji traje više od godinu dana i prilično je zahtevan i mukotrpan, izgleda poput odlaska kod frizera. Zatim su upotrebili čestu floskulu o „promeni pola“, iako je prilagođavanje ispravan termin. Ono što je najporaznije jeste nemanje svesti o tome da je trans* osoba oduvek bila muškarac ili žena, jer je u pitanju rodna kategorija, koja nužno ne zavisi od polnih karakteristika. Dakle muškarac ne može postati žena i obratno, a još manje je moguće da se to desi za nekoliko sati.

Da novinari ne mogu da savladaju terminologiju i da ne razumeju najbolje kako stvari funkcionišu, jedan od najboljih primera jeste pevačica Nataša Maza. Kako sama kaže, ona je nakon operacije i fizički i pravno postala žena, ali je mediji i dalje nazivaju trans pevačicom. Naslov „Ova pevačica je promenila pol“ i slični, objavljuju se na svakih nekoliko meseci i svesna je da se sve to radi zbog klikova.

– U nekoliko navrata sam završavala na sudu zbog toga, što je dovodilo samo do povećanja stresa u mom životu, a nije uticalo na to da se takvi tekstovi i naslovi više ne pojavljuju. Uz moje ime u 99 odsto slučajeva stoji taj predznak trans*. Sve to je imalo veliko uticaja na moj posao, nastupe, a dovelo je i do toga da sam fizički napadnuta na ulici. Sve je otišlo toliko daleko da mi je u jednom trenutku privatan život bio ugrožen – kaže Nataša.

Kako objašnjava to je razlog što se nakratko povukla iz medija, jer su tabloidi počeli da zloupotrebljavaju njen lik i povezuju je s raznim političarima, koje su želeli da diskredituju. To se verovatno ne bi desilo da je u pitanju neka druga pevačica, koja je poput nje već osam godina u braku, ali pošto je „trandža“ onda je tabloidima došla kao odlična za obračune i dizanje čitanosti.

Milica Jeremić iz organizacije „Gayten LGBT“, koja je izradila „Preporuke za medije o izveštavanju o trans osobama“, veruje da je loš rad medija pre odraz neznanja, lenjosti, inercije i potreba za senzacionalizmom, nego transfobije.

– Postoje neki pomaci, u smislu da se trans pitanju i problematici ne prilazi na potpuno negativan način, ali su ti primeri ipak sporadični. Svakako da je situacija nešto bolja ukoliko se pogleda unazad 10 godina i to posebno u smislu vidljivosti trans osoba i trans tematike – kaže Jeremić.

Kada pogledamo izveštavanje medija možemo reći da za „Politiku“ ova tema nije posebno značajna, listovi „Danas“ i „Blic“ su okrenuti pozitivnoj afirmaciji, a „Kurir“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i „Alo“ često diskriminatorno izveštavaju. Kada su u pitanju „Večernje novosti“ u svojim tekstovima su uglavnom korektni, ali neki kolumnisti znaju da zađu u LGBT tematiku i držeći se nacionalističke retorike budu prilično vulgarni i uvredljivi.

Zanimljivo je da „Telegraf“ prilično afirmativno i korektno piše o trans* osobama i prenosi njihove ispovesti bez preteranog senzacionalizma, čemu je ovaj portal sklon kod ostalih tema.
Kada su nedeljnici u pitanju, to nije preterano česta tema, ali su se one nalazile i na naslovnoj strani. Tako je jedan od najpozitivnijih primera priča o major Heleni koja je završila na naslovnici „Newsweeka“.

Jedan od pozitivnih primera jeste „Vice“, koji na globalnom nivou kao jedan od fokusa ima LGBT teme. Nekoliko njihovih dokumentarnih filmova o srpskim trans* ljudima i njihovim problemima priča na vrlo kvalitetan način, a šira publika je mogla da ih gleda i na televizijama s nacionalnom frekvencijom.

Kada govorimo o portalima koji se nalaze u top deset najčitanijih u zemlji treba istaći još „B92“ i „NOIZZ“. Na „NOIZZ-u“ su česti autorski tekstovi koji se bave trans* temama, dok „B92“ uvek korektno izveštava, mada se čini da je inicijativa za pisanje na te teme smanjena u odnosu na raniji period.

Kako Milica Jeremić kaže edukacija medija je nešto na čemu treba sve LGBTIQ organizacije zajedno da rade. Tako „Gej lezbejski info centar“, pored kreiranja medijskog sadržaja o i za LGBTIQ zajednicu, podnosi žalbe Savetu za štampu i Povereniku za ravnopravnost kad uoči diskriminaciju u novinarskim tekstovima i prilozima. Međutim, na konkretni tekst s početka ove priče se niko nije žalio, tvrdi zamenica urednika Mitić.

– Da nam se neko obratio i da nam je skrenuta pažnja da takav način izveštavanja, iako je u pitanju prenošenje teksta iz „Novosti“, nije dobra praksa ili da bilo koji način vređa, mi bismo sigurno reagovali. Na kraju, ovaj tekst je povod da se upravo o tome razgovara kako bi se o transrodnim osobama izveštavalo na odgovarajući način – zaključuje Mitić.

Ona smatra da su njene kolege u „Nedeljniku“ senzibilisane za ove tema ukazujući na brojne tekstove. Zato je bilo neočekivano da se upravo njima desi takav propust. Naslov na njihovom sajtu je bio samo povod za temu, kako bi se kolegama ukazalo na sve pojedinosti i „zamke“, a ne da bi se prstom pokazivalo na grešku.

Naravno za one koji prilikom pisanja o Končiti Vurst i Božu Vreću uvek u prvi plan stavljaju njihovu transrodnost i kao povod uvek uzimaju to, a ne stvari zbog kojih oni zaista zavređuju pažnju javnosti, već postoji pojam – lešinari.

Za koje vreme mediji postaju normalni? – Trans i mediji

 

Transrodnost

  • Vreme je za promenu: povodom dana akcije za depatologizaciju trans identiteta 2018 +

    Vreme je za promenu: povodom dana akcije za depatologizaciju trans identiteta 2018 U oktobru obeležavamo dva važna datuma – svetski dan mentalnog zdravlja i dan depatologizacije trans identiteta. Prenosimo saopštenje GATE-a povodom svetskog dana mentalnog zdravlja, kojim ukazuju na pitanja zaštite ljudskih prava Opširnije...
  • Da li bi Srbija prihvatila kategoriju trećeg roda +

    Da li bi Srbija prihvatila kategoriju trećeg roda Nemačka vlada je usvojila predlog zakona o uvođenju opcije trećeg roda u ličnim dokumentima, i tako postala prva evropska zemlja koja će pravno i administrativno znatno olakšati osobama koje se Opširnije...
  • Svi superheroji imaju svoje sigurno mesto gde mogu da budu kakvi jesu +

    Svi superheroji imaju svoje sigurno mesto gde mogu da budu kakvi jesu Prenosimo tekst o našoj trans grupi podrške sa sajta Građanskih inicijativa. Opširnije...
  • Za koje vreme mediji postaju normalni? – Trans i mediji +

    Za koje vreme mediji postaju normalni? – Trans i mediji Razgovarali smo s autorom magazina "Optimist" o reprezentaciji trans osoba u medijima kod nas. Opširnije...
  • TGEU: Izveštaj o aktivnostima i samokritika +

    TGEU: Izveštaj o aktivnostima i samokritika Organizacija Transgender Europe izdala je krajem juna izveštaj o aktivnostima za period od juna 2016. do juna 2018. Istovremeno, izdat je i izveštaj o antiaktivnosti, tj. svojevrsni kritički osvrt na Opširnije...
  • 1