transsexual_symbolOKLEND, Kalifornija, 1. decembar — Do nedavno, mnoga deca koja nisu potvrdila rodne norme u svom oblačenju ili ponašanju i koja se konstantno identifikuju kao suprotan pol bila su podvrgnuta psihoanalizi ili modifikovanju ponašanja.

07122006
Dečak (5), levo, koji se identifikuje kao devojčica, igra se sa drugaricom u Severnoj Karolini. On je počeo da imitira devojčice nešto posle svoje treće godine.

Objašnjenje (2. decembar 2006.)

Dr. Kenet Zuker, psiholog Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu, ohrabruje decu da budu zadovoljna svojim rodom.
I dok pravnici/e osvajaju teren za ono što nazivaju pravom na rodni identitet, što je nedavno dokazano njujorškom odlukom da dozvole ljudima da preprave pol na svom identifikacionom uverenju, glavna promena se trenutno događa u školama i porodicama. Deca uzrasta od pet godina koja pokazuju predispozicije da se oblače u odeću karakterističnu za suprotan pol podržana su u tome od strane brojnih mladih roditelja/ki, edukatora/ki i profesionalaca/ki za mentalno zdravlje.

Doktori/ke, neki/e od njih iz vrhunskih pedijatrijskih bolnica, počeli/e su da savetuju porodice da dozvole ovoj deci da budu "ono što jesu" kako bi razvijala sigurnost i samopoštovanje. Za ovakve stavove posebno su motivisani zbog porasta depresije, suicidalnih osećanja i samopovređivanja koji su bili karakteristični u prošlim generacijama transrodne dece. Zakonski trendovi predlažu da su škole sada obavezne da poštuju odluke roditelja.

"Prvo smo postali osetljivi na pojavu dve mame ili dvojice tata", izjavio je Rejnaldo Almeida, direktor škole Aurora, progresivne privatne škole u Oklendu. "Sada u školu dolaze deca sa netipičnim rodnim identitetom."

Podržavajući stav mnogo je lakše naći u tradicionalno tolerantnim delovima zemlje, kao što je San Francisko, nego u ostalim delovima, ali čak i na ovim mestima postoji žestoka kampanja orijentisana ka izboru načina života koji je najbolji za decu.

Kasandra Ris, učiteljica prvog razreda u Bostonu, podseća na učitelje saradnike koji su se razbesneli kada se dečak pojavio u suknji. "Oni su izjavljivali 'Ovo nije normalno' i 'To je roditeljska greška'", izjavila je ona. "Oni decu nisu posmatrali kao dovoljno sofisticirane da bi ispoljavala svoja osećanja."
Sa ulaskom dece u doba adolescencije, neki roditelji biraju da blokiraju pubertet medicinskim sredstvima kako bi kupili vreme i omogućili im da shvate ko su.

Dok su ovakva deca još uvek relativno retka, doktori izjavljuju da njihov broj raste širom nacije. Masačusets, Minesota, Kalifornija, Nju Džerzi, i Kolumbijski distrikt imaju zakon koji štiti prava transrodnih studenata/kinja, a neke škole učestvuju u edukacijama kako bi razbile rodne stereotipe.
U školi Park Day School u Oklendu, osoblje je obučeno u korišćenju rodno-neutralnog rečnika i naterani su da raspoređuju studente/kinje po boji patika, pre nego po rodu. "Oprezni smo u tome da ne kreiramo situaciju u kojoj su studenti/kinje strpani/e u određenu kutiju", izjavio je Tom Litl, direktor ove škole. "Dozvoljavamo im da istražuju dok ne nađu ono za šta oni/e osećaju da je dobro."
Za porodice to može biti dugo emocionalno preispitivanje. Ubrzo nakon trećeg rođendana svog sina, Pem B. i njen suprug Džoel započeli su roditeljsko putovanje za koje nisu imali mapu. Sve je počelo kada je njihov sin Dž. počeo da se oblači u prevelike majice i stavlja peškir preko glave, imitirajući tako dugu kosu. Onda je na red došao i svileni kombinezon njegove majke. Pola godine pre predškolskog, Dž. je počeo da bude uzrujan kada su ga terali da nosi mušku odeću.
Na putu do tržnog centra sa svojim sinom, Gospođa B. je doživela promenu: "Samo mi je odjednom kliknulo. Rekla sam 'Ti zaista želiš da nosiš tu haljinu, zar ne?'"
Ovako je počelo ono što porodica B., koja je zamolila da se njihovo ime ne spominje da bi se očuvala privatnost njihovog sina, zove "put protiv svoje volje", borba iza zatvorenih vrata kako bi shvatili termine koji se tiču promenljivosti rodnog identiteta deteta – smelog petogodišnjeg dečaka koji se, barem za sada, glasno identifikuje kao devojčica, zahteva da mu se obraćaju u ženskom rodu i traži da nosi kikice i ružičaste džempere u školi.
Gospođa B., advokatkinja, prihvatila je način na koji se njen sin identifikuje nakon što su se ona i njen suprug konsultovali sa psihologom i shvatili novootkriveni prostor njegovog izbora. Ali, ona oseća nesigurnu prirodu ove stvarnosti iz-dana-u-dan. "Teško je iskazati nemilosrdnost koju doživljavam", izjavljuje ona, "svaki društveni susret, svaki put kada izađete napolje, svaki dan osećate kao balans između podrške vašem sinu u njegovom samopoštovanju i pokušaja da ga zaštitite od neprijateljstva kojem je izložen u spoljnom svetu."

Istraživanje o deci koja se preoblače u garderobu suprotnog pola u predškolskom uzrastu podstaklo je duboka psihološka razmimoilaženja među profesionalcima/kama o najboljem načinu za savetovanje porodica. Da li je zdravije za porodice da daju prednost dečjim osećanjima, ili da zaštite decu od potencijalnog ponižavanja i izolacije savetujući ih da prihvate svoj biološki rod dok ne postanu malo starija?
Obe strane ove rasprave naglašavaju svoju zabrinutost za duboku ranjivost ovih mladih osoba, čiji su simboli događaji kao što su ubistvo Gven Arauje 2002. godine, transrodne tinejdžerke rođene kao Edi u jugoistočnom delu Oklenda.

"Roditelji sada traže savete o tome kako da život svoje dece učine razumnim – da li da dozvole svojoj deci da se preoblače u javnosti, i kako da ih zaštite od divljaštva druge dece", izjavljuje dr Herbert Šreier, psihijatar Dečje bolnice i istraživačkog centra u Oklendu.
Dr Šreirer je jedan od sve većeg broja profesionalaca/ki koji su počeli da razmišljaju o odstupanjima u rodnom izražavanju kao o prirodno nastalom fenomenu, pre nego o poremećaju. "Ova deca postaju sve više svesna toga kako je biti to što jesi", izjavljuje on.
U ranijim generacijama, takozvane seka-perse i muškarače bili su potvrda verovanja po kome je takva vrsta ponašanja bila velikim delom prouzrokovana disfunkcionalnim uslovima u porodici.
Među revizionistima je i dr Edgaro Menvil, psihijatar za adolescente u Dečjem nacionalnom kliničkom centru u Vašingtonu, koji je započeo nacionalnu grupu samopodrške roditeljima dece koja na specifičan način ispoljavaju svoj rodni identitet 1998. godine, koja sada broji više od dvesta učesnika/ca. "Mi znamo da seksualno marginalizovana deca pokazuju viši stepen pojavljivanja depresije i suicidalnih namera", izjavljuje dr Menvil. "Cilj je uvek da dete bude dobro prihvaćeno, zdravo i da poseduje samopoštovanje. Ono što nije važno je modeliranje njihovg rodnog identiteta."

Literatura o odraslim transrodnim osobama bila je neutešna za jednog roditelja, tridesetdvogodišnjeg konsultanta za softver u Masačusetsu i oca deteta sa dvojakim rodnim identitetom. "S mukom pokušavate da shvatite ovu tragičnu, strašnu stvar, a onda shvatite da niti jedna od ovih osoba nije bila prihvaćena i saslušana kao dete", izjavljuje on. "Čitate to i pomislite, okej, najbolje da to izbegavam. Ali kao roditelj ste potpuno prisutni na toj nepoznatoj teritoriji."

Biološko uporište rodnog identiteta, slično seksualnoj orijentaciji, ostaje još uvek misterija, iako mnogi istraživači sumnjaju da je to povezano sa hormonskim promenama u fetusnom razvojnom periodu.
Studije sugerišu da većina dečaka sa promenljivim identitetom u ranom detinjstvu imaju predispozicije da budu gej, kao i oko jedna četvrtina heteroseksualne dece, izjavljuje dr Menvil. Samo jedan mali deo ima predispozicije da postane transrodna osoba.

Devojčice sa promenljivim rodnim identitetom, koje su u manjem obimu bile predmet istraživanja, izražavaju ekstremno nezadovoljstvo u prihvatanju sebe kao devojčica i pričaju o svojim željama da imaju mušku anatomiju. Međutim, istraživanja za sada pokazuju da mnoge od njih završe kao heteroseksualne žene.
Iako mnoge dečje igre uključuju rod, dr Menvil izjavljuje da je "ključno pitanje koliko je intenzivno i stalno takvo ponašanje", posebno ako pokazuju ekstremno ogorčenje.
Dr Robin Dea, direktor regionalne institucije za mentalno zdravlje Kaiser Permanente u Severnoj Kaliforniji, izjavljuje: "Naš rodni identitet je nešto što osećamo u svom biću. Ali to je takođe i nešto što se menja i razvija se."
Dr Dea radi sa četvoro ili petoro dece ispod petnaest godina koja u potpunosti žive kao osobe suprotnog pola. "Oni su mnogo srećniji, i njihove ocene u školi su bolje", izjavljuje on. "Stvarno čekam da se pojavi studija koja kaže da je podrška ovoj deci negativna."

Međutim, dr Kenet Zuker, psiholog i predsedavajući službe za rodni identitet u Centru za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu, ne slaže se sa ovim pristupom pružanja slobode da budeš ono što jesi maloj deci i preoblačenjem u odeću suprotnog pola u javnosti. Tokom proteklih trideset godina, dr Zuker je radio sa oko petsto osoba preadolescentskog uzrasta koje su pokazivale promeljivost u rodnom izražavanju. Prema njegovim istraživanjima, 80% prerastu ovakvo ponašanje, a oko 15-20% nastave da osećaju nelagodnost zbog svog rodnog pripadanja i mogu se odlučiti za trajnu promenu pola.
Dr Zuker pokušava da "pomogne ovoj deci da budu svesnija svog biološkog roda" dok ne postanu starija i mogu da odrede svoj polni identitet – ostvarena, po njegovim rečima, ohrabrujući ih u istopolnim prijateljstvima i aktivnostima kao što su igre na tabli koje obuhvataju šira područja od striktnih rodnih uloga.
Iako ne odobrava takvu situaciju, Dženifer Švarc, asistentkinja direktora osnovne škole Chatham Elementary School u okolini Springfilda, izjavljuje da bi dozvoljavanje deci da izraze svoje rodne razlike "bilo jako teško da se ostvari".
Dž. Švarc dodaje: "Nisam sigurna da je to vredno štete koju bi moglo da prouzrokuje kod dece, sa svim predrasudama i mogućim negodovanjem roditelja. Nisam sigurna da je dete tog uzrasta u stanju da napravi takvu vrstu odluke."

Porodica B. je mislila da će posmatranje ponašanja njihovog sina biti dugo i naporno. Oni su pažljivo koreografisali njegov život, posmatrali njegove nove drugare i drugarice sa kojima se igra, odabrali odgovarajuću školu, pronašli saosećajne osobe iz službe za čuvanje dece, i gospođa S. izjavljuje da "još uvek postoji nelagodnost u stomaku zbog straha za vaše dete".
Stvarno je teško da čujete dete kada kaže, kao što je Dž. nedavno rekao, "To što sam ja dečak je kao noćna mora".
Za gospodina B., četrdesettrogodišnjeg administratora javne škole koji pokušava da prestane da DŽ. zove "naš mali čovek", prihvatanje je teklo postepeno. On o svome sinu misli da je pozitivna, elastična osoba, i njegova ljubav i divljenje se vide. "Istina glasi, da li bi ijedan roditelj izabrao ovo za svoje dete?", izjavljuje on. "To je ono što vaše dete jeste."
Porodice su izložene struji konfliktnih pristupa. Jedna majka iz predgrađa Čikaga, koja nije želela da se identifikuje, rekla je u telefonskom intervjuu da je ona postavljala granice u oblačenju i pokušavala da obezbedi "mogućnosti dečaku" za svog šestogodišnjeg sina. "Ali ne možemo da budemo toliko jaki u svojoj borbi", izjavljuje ona. "To vas istroši."
Ona brine da on ne postane društveno neprihvaćen. "Zašto tvoj brat voli ženske stvari?" pitaju prijatelji/ce njenog drugog deteta. Odgovor je uvek: "Ne znam".
Nila Maron, profesorka lingvistike u penziji na University of Connecticut, koja drži savetovalište za roditelje i škole, podseća na incident od prošle godine u osnovnoj školi u Bronksu kada je osmogodišnjeg dečaka za koga su smatrali da je izfeminiziran grupa dečaka bacila u veliki kontejner. Direktor škole, izjavljuje ona, "sugerisao je majci da je ona kriva, jer nije naučila svog sina kako da bude dovoljno čvrst."
Ali klima se menja.
Udruženje Los Angeles Unified School District, na primer, zahteva da se studentima/kinjama obraća imenom i prezimenom koji odgovaraju njihovom izabranom rodnom identitetu.
Jedna od najkontroverznijih tema podrazumeva upotrebu "blokatora", hormona koji zaustavljaju početak puberteta u slučaju kada bi to bilo psihološki opasno (na primer, kod devojčice koja se identifikuje kao dečak koja bi mogla da preseče vene kada dobije menstruaciju). Neki/e doktori/ke ne slažu se sa uzimanjem blokatora, dokazujući da baš pubertet stvara potpunu individualnu sliku o rodnom identitetu.
Ketrin Turk, sestra-psihoterapeutkinja na dečjoj klinici u Vašingtonu i majka deteta sa promenljivim rodnim identitetom sedamdesetih godina, kaže da su roditelji još uvek prepušteni sebi samima da nađu svoje odgovore. Ona podseća kako su je doktori primoravali da svog sina podvrgne psihoanalizi i "hipermuškim aktivnostima", kao što je karate. Ona kaže da su ona i njen suprug postali "rodna policija".
"Uvek smo poručivali detetu, 'Ne trudiš se dovoljno jako'", izjavljuje ona.
Sin K. Turk, koji sada ima trideset godina, je gej i otac, i njeno lično razmišljanje se promenilo od kada je ona bila mlada roditeljka. "Ljudi počinju da razumeju i to je nešto što se dešava", izjavljuje ona. "Ali prošao je čitav jedan životni vek razmišljanja da ga ne možemo ostaviti samog."

PATRICIA LEIGH BROWN
Objavljeno 2. decembra 2006.

Izvor: http://www.nytimes.com/
Prevela: Maja Savić

Transrodnost

  • Feministički prikazi trans žena: Odlomak iz knjige Whipping girl Džulije Serano +

    Feministički prikazi trans žena: Odlomak iz knjige Whipping girl Džulije Serano Odlomak iz knjige Džulije Serano, Whipping girl, A Transsexual Woman on Sexism and the Scapegoating of Femininity, koja predstavlja transfeministički manifest, s glavnom premisom da su koreni transfobije u seksizmu i da Opširnije...
  • Jedanaesta verzija Međunarodne klasifikacije bolesti i trans i rodno različite osobe: zajednička izjava +

    Jedanaesta verzija Međunarodne klasifikacije bolesti i trans i rodno različite osobe: zajednička izjava Ovo je zajednička izjava za javnost mreža, organizacija i programa koje su bile uključene u proces izrade ICD-11 kada su u pitanju trans i rodno različite osobe, a koja sadrži Opširnije...
  • Vlasti koriste mehanizme iscrpljivanja da bi osobe sa trans identitetom odustale od svojih prava +

    Vlasti koriste mehanizme iscrpljivanja da bi osobe sa trans identitetom odustale od svojih prava Tekst napisan povodom tribine u organizaciji Centra za unapređivanje pravnih studija u Medija centru 20. 2. 2019. O pravnom položaju trans osoba kod nas govore Milan Agata Đurić, Jelena Simić Opširnije...
  • Balkanski Trans Inter Marš: Moje tijelo - moj hram! Moj identitet - moja stvar! +

    Balkanski Trans Inter Marš: Moje tijelo - moj hram! Moj identitet - moja stvar! U subotu 30. 3. u Zagrebu biće održan prvi Balkanski trans inter marš. Gayten-LGBT podržava pravo trans i interseks osoba na protest i prenosimo manifest Balkanskog trans i inter marša. Opširnije...
  • SAD: Trećina trans srednjoškolaca/ki pokušala samoubistvo +

    SAD: Trećina trans srednjoškolaca/ki pokušala samoubistvo Trećina transrodnih učenika/ca srednjih škola širom 10 saveznih američkih država pokušala je da izvrši samoubistvo u proteklih godinu dana. Opširnije...
  • 1