kan6Prošle nedelje Institut Vilijams sa UCLA objavio je studiju koja analizira podatke o pokušajima samoubistva među transrodnim osobama.[1] Ustanovljeno je da maltretiranje, beskućništvo, odbacivanje od strane porodice i čak i od strane pružalaca zdravstvenih usluga, značajno povećavaju šanse za pokušaj samoubistva. Čak i one/i koji nisu iskusili navedeno i dalje imaju stopu pokušaja samoubistva između 20 i 30 procenata.

Deo mene veruje da će mnogi uzgredni posmatrači, čak i u LGB zajednici odbaciti ove brojeve kao indikaciju da su transrodne osobe mentalno obolele. Takva pretpostavka je deo samog problema. To što smo transrodne/i, nije ono što nas ubija.

To je kultura u kojoj živimo, koja u nas usađuje mržnju prema nama samima.

Kako možemo da cenimo sopstvene živote, kada smo stalno bombardovane/i porukama da nam je vrednost kao osobama manja od nule zbog toga što smo transrodne/i? Kako možemo voleti sebe dovoljno da bismo živele/i, kada nam okruženje govori da nijedno stvorenje ne može voleti transrodnu osobu?

Stalno nam se ponavlja da su u najboljem slučaju naša tela subjekt lascivnog interesovanja, od nakinđurenog Mori Poviča do ugledne Kejti Kurik. U najgorem slučaju, naša tela su objekti vredni jedino gađenja. Kada ne uspemo da udovoljimo zahtevima da istinu o svojim telima javno obznanimo, kaže nam se da je nasilje koje sledi opravdano. Nazivaju nas lažovima, prevarantima i zamkama [traps[2]] ako ne uspevamo svetu da obznanimo svoj transrodni status. A kada informacije koje od nas traže pružimo,  tuku nas i ubijaju.

Biti transrodnom/im smatra se toliko podlim, da nas partneri, roditelji i deca često odbacuju. Učimo da ljubav nije bezuslovna, da zapravo ne možemo biti voljene/i od strane osoba koje nam najviše znače. Iznova i iznova šalje nam se poruka da nas, kao ljubavne partnere, niko ne bi mogao voleti. Život nam obećava samo usamljenost i napuštenost, kao i to da zaslužujemo usamljenost zbog odbijanja da se i dalje skrivamo.

Ovo ide čak i do navodne bezuslovne ljubavi od strane Boga. Dominantna poruka od strane hrišćanstva transrodnim osobama je - vratite se životu u rodu u kome ste rođene/i ili gorite u paklu. Mi nismo dobrodošle/i. Bog nas voli samo dotle dok se podvrgavamo tome da ne budemo transrodne/i.

Govori nam se da su naši suštinski identiteti zablude koje je potrebno popraviti. Neznalice veruju da bi trebalo da budemo smeštene/i u logore. Deo navodnih profesionalaca kojima nemamo dozvolu da protivrečimo, guraju svoje teorije o tome da rodni identitet ne postoji: da su sve transrodne osobe - ili homoseksualne osobe koje mrze same sebe ili heteroseksualne osobe sa fetišom. U svakom slučaju, govori nam se da su naši identiteti pogrešni, te da smo zbog toga vredne/i jedino sažaljenja i gađenja.

Govori nam se da kada se loše ophode prema nama, kada smo maltretirane/i, otpuštane/i sa posla, kada nam se odbijaju usluge ili mogućnost stanovanja, da je to upravo ono što zaslužujemo zbog toga što smo nakaze.

U Americi posle slučaja „Lorens protiv Teksasa“[3], u kojoj lezbejke i gejevi već deset godina imaju pravo da budu sa osobama koje vole, transrodne osobe su na ivici toga da njihova potreba za bezbednim vršenjem fizioloških potreba bude kriminalizovana. Govori nam se da smo silovatelji/ce i nasilnice/i prema ženama i deci. Govori nam se da je razlika između transrodnih osoba i osuđenih pedofila samo presuda. Naređeno nam je da prihvatimo činjenicu da iracionalni strahovi drugih ljudi nadilaze našu stvarnu potrebu za fizičkom sigurnošću, zato što smo isuviše strane/i i gnusne/i da bismo se ikada nadale/i empatiji.

Kada pokušamo da postavimo granice, reakcija je brza. Kaže nam se da je sve to deo dobre zabave, da treba da očekujemo vrstu govora kakvog trpimo, da ljudi imaju pravo da znaju o našim telima i da prestanemo da budemo toliko osetljive/i. Kada pokušamo da se suprotstavimo stvarnom fizičkom povređivanju, idemo u zatvor. Kada umremo u rukama naših napadača, pokušavaju da ublaže zločin bezvrednošću svih transrodnih osoba.

Za sve to vreme, većina LGBT osoba ubijenih u zločinima iz mržnje su transrodne žene.

U svetlu takvog istrajnog i bezdušnog pritiska koji nas tera na očajanje, mi sanjamo da jednostavno budemo voljeni od strane bilo koga, čak i ako je to samo u unutarnjoj sigurnosti verovanja da viša sila to i čini. Ipak, čak i ta jednostavna nada često je previše. Kao odgovor na to mi ne usahnemo, ne gnojimo se, ne curimo, ne zarastemo, niti eksplodiramo. Mi imlodiramo.

Bilo uz prasak ili uz cviljenje, pištoljem ili bočicom pilula: transrodne osobe često vide samoubistvo kao bekstvo od sveprisutne poruke da naši životi gube svu vrednost onog momenta kada se autujemo. Ne možemo se odupreti kada nam sve okolo tako govori; da uradimo drugačije zahteva od nas da, suprotno zdravom razumu i dokazima, pretpostavimo da smo mi u pravu, a da svi ostali greše i da postoji osoba iza etikete koja zaslužuje da živi.

Medjutim, čak i u smrti, ne dozvoljava nam se dostojanstvo identita zbog koga smo sve i žrtvovale/i. Porodice koje su nas se klonile za života, potom nas sahranjuju u odeći i pod imenima koje smo izbegavale/i.

Biti voljen/a zahteva da prijatelji, partneri i porodica prihvate verovanje koje ide protiv naše kulturne dogme, da deluju protiv stigme da će biti viđeni sa „onim osobama“ i da prigrle nepopularne osobe koje nisu kao oni sami.

Ovo je razlog zašto je voleti transrodnu osobu pravi revolucionaran čin.

Pratite Brin Tanehilna Twitter-u: www.twitter.com/BrynnTannehill

Izvor: www.huffingtonpost.com/
Prevod: MartaMarta
lektura/korektura: MJ



[1] [Prosečna stopa pokušaja samoubistva u SAD među transrodnom populacijom  iznosi 42%. Poređenja radi, ova stopa u opštoj populaciji je 4,6% (među lezbejskom, gej i biseksualnom populacijom ona iznosi između 10 i 20%). prim. prev.]

[2] [http://www.urbandictionary.com/define.php?term=trap&defid=2584134]

[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Lawrence_v._Texas

 

Transrodnost

  • Hana Konatar: Nisam postala žena tek tako, ja sam oduvijek to bila +

    Hana Konatar: Nisam postala žena tek tako, ja sam oduvijek to bila Hana Konatar, aktivistkinja Spektre, u intervju za FOS medij podelila je svoju ličnu priču i govorila o  važnosti prajda za društvo. Opširnije...
  • SAD: Mladi smatraju da trans osobe treba da koriste koje god toalete žele +

    SAD: Mladi smatraju da trans osobe treba da koriste koje god toalete žele Trans osobama treba dozvoliti da koriste koje god toalete žele, odnosno one u kojima se osećaju prijatno, zato što „nisu seksualni prestupnici/e“, smatra većina mladih ispitanika/ca u istraživanju koje je Opširnije...
  • Feministički prikazi trans žena: Odlomak iz knjige Whipping girl Džulije Serano +

    Feministički prikazi trans žena: Odlomak iz knjige Whipping girl Džulije Serano Odlomak iz knjige Džulije Serano, Whipping girl, A Transsexual Woman on Sexism and the Scapegoating of Femininity, koja predstavlja transfeministički manifest, s glavnom premisom da su koreni transfobije u seksizmu i da Opširnije...
  • Jedanaesta verzija Međunarodne klasifikacije bolesti i trans i rodno različite osobe: zajednička izjava +

    Jedanaesta verzija Međunarodne klasifikacije bolesti i trans i rodno različite osobe: zajednička izjava Ovo je zajednička izjava za javnost mreža, organizacija i programa koje su bile uključene u proces izrade ICD-11 kada su u pitanju trans i rodno različite osobe, a koja sadrži Opširnije...
  • Vlasti koriste mehanizme iscrpljivanja da bi osobe sa trans identitetom odustale od svojih prava +

    Vlasti koriste mehanizme iscrpljivanja da bi osobe sa trans identitetom odustale od svojih prava Tekst napisan povodom tribine u organizaciji Centra za unapređivanje pravnih studija u Medija centru 20. 2. 2019. O pravnom položaju trans osoba kod nas govore Milan Agata Đurić, Jelena Simić Opširnije...
  • 1