Ustavni sud Austrije razmatra uvođenje trećeg roda kao opcije u matičnim knjigama i zvaničnim dokumentima, nakon slučaja osobe koja je tražila da joj se oznaka za rod promeni u „interseks“ ili neki pojam sličan tome.

Odlukom od 14. marta 2018, austrijski Ustavni sud započeo je postupak ukidanja državnog registrovanja pola.Jedna interseks osoba, kako nije ni muškarac ni žena, zatražila je da joj se unos u matičnu knjigu rođenih izmeni – sadašnja oznaka za pol „muško“ da se promeni u „interseks“, „drugo“, „X“ ili neku sličnu odrednicu, ili da se u potpunosti izbriše. Pošto su u opštini odbili da to učine, a Administrativni sud potvrdio tu odluku, Ustvani sud je sada preliminarno doneo odluku u korist interseks osobe. Austrijska LGBTI organizacija, Rechtskomitee LAMBDA (RKL),kaže za ovaj slučaj da je pionirski u smislu borbe za prava interseks osoba.

Ustavni sud prati odluku Evropskog suda za ljudska prava koji je već 2003. dosudio da je sloboda da se definiše i odredi sopstveni rodni identitet jedna od osnova samoodređenja (slučaj Kuk protiv Nemačke). Četrnaest sudijatvrdi da rodni identitet i samoodređenje pripadaju jednom od najintimnijih aspekata privatnog života, a registrovanje pola osobe u matične knjige rođenih (i navođenje oznake za pol u izvodima i ličnim dokumentima) je ključno za identitet osobe.

Iz Ustavnog suda kažu da osobe moraju da prihvate one oznake za pol koje su u skladu s njihovim rodnim identitetom, a da država mora da prihvati odluke osoba koje su za ili protiv određenog roda. Ustav štiti građane od  heteronomnog pripisivanja pola, posebno osobe s alternativnim rodnim identitetom. Posebno ranjiva grupa osoba su interseks osobe, zbog nepoznavanja interseksualnosti, male vidljivosti u društvu i odnosa medicine prema interseks stanjima i osobama.

Ne postoji ustvana obaveza da se pol registruje, kažu u Ustavnom sudu, ali ustav takođe ne zabranjuje registrovanje pola osobe. Ukoliko se država odluči za registrovanje, ona čini jedan centralni i intimni aspekt privatnog života vildjivim, zbog čega država ima obavezu da garantuje da unosi pola reflektuju rodni identitet osobe, i stoga se mora uzdržati od unosa sve dok osobe, posebno deca, mogu da se samostalno rodno odrede.

Preliminarna odluka Ustavnog suda je da nije dozvoljeno pripisvanje pola koje je striktno binarno – muško i žensko. I ono što je vrlo važno takođe prema odluci suda, operacije koje se vrše na bebama i deci s ciljem preciznog pripisivanja pola treba izbegavati što je više moguće, a takve operacije mogu biti opravdane samo kada je život, odnosno zdravlje novorođenčeta ili deteta u pitanju. Strah porodice od stigmatizacije zbog interseks deteta, ne može da posluži kao indikacija za hiruršku intervenciju u polni razvoj novorođenčeta ili deteta.

Vlada sada ima nekoliko nedelja na raspolaganju za diskusiju. Finalna odluka suda očekuje se pre juna meseca.

„Ovaj slučaj je prvi ove vrste u Austriji“, kaže doktor Helmut Graupner, savetnik podnosioca zahteva i predsednik Rechtskomitee LAMBDA (RKL), „Ovaj slučaj je od izuzetne važnosti za prava interseks osoba“.

Vrhovni sud susedne Nemačke doneo je odluku novembra meseca prošle godine da ljudima mora biti dozvoljeno da se u dokumentima ne označavaju kao muškarci ili žene. Rečeno je tada da vlast mora da stvori i opciju trećeg roda ili da u potpunosti izbaci označavanje roda u ličnim dokumentima.

Nemačka vlada do kraja 2018. mora da donese odluku po ovom pitanju.

Prevod: MJ
Izvor: Austrian Court to Consider 3rd Gender Identity in Records