Sinoć je u organizaciji Gayten-LGBT povodom dana akcije za depatologizaciju trans identiteta u prepunom prostoru Prajd info centra održana diskusija o pitanju depatologizacije transrodnosti.

Okosnica diskusije bile su inicijative i borba za depatologizaciju osoba trans identiteta, sa posebnim fokusom na najavljenu reviziju ICD-11, odnosno novu, izmenjenu jedanaestu verziju Međunarodne klasifikacije bolesti.

Diskusiju je otvorila Milan Agatha Đurić, trans aktivistkinja, koja je najpre najavila kratak film „Transparentno“ u produkciji Gayten-LGBT i Crossroads film and video production, koji predstavlja egzistenciju trans osoba u Srbiji i sve probleme s kojima su suočene, i ukazuje na neophodnost zakonskog regulisanja pozicije i prava trans osoba.

Zorica Mršević (Institut za društvene nauke), naučna savetnica Instituta, pravnica i dugogodišnja saradnica Gayten-LGBT i autorka izdanja „Transrodno lice pravde“ govorila je o pravu na samoodređenje koje je sve više prisutno u zakonodavstvima širom sveta, kao i o reviziji Modela zakona o rodnom identitetu kako bi se uključio ovaj princip. Ona je naglasila da je potpuna depatologizacija najveći domet zakonodavstva koje reguliše položaj i prava trans osoba i da je prva evropska zemlja koja je u tom pravcu postupila bila Danska 2014. godine kada je omogućila zakonsko priznanje roda bez kliničke dijagnoze.

Saša Lazić, trans aktivista, član pravnog tima Gayten-LGBT i naše trans grupe samopodrške, govorio je iz pozicije trans osobe o problemu patologizacije i njenim posledicama u kontekstu naše zemlje. Objasnio je kako izgleda započinjanje procesa tranzicije i korake kroz koje trans osobe moraju da prođu pre njenog završetka: razgovore sa dva psihijatra, od kojih se moraju dobiti preporuke kako bi se prešlo na sledeći korak, a to je hormonska terapija, i na kraju kompletna operacija. Problem s ovim načinom je, kako kaže, što ga neke osobe prođu vrlo lako i brzo, a neke izgube silne godine svog života i mnoge stvari moraju da odlože za kasnije. On je takođe ukazao na problem nedavno zabeleženih kompletnih vaginalnih pregleda trans muškaraca koji su vršeni u jednoj zdravstvenoj ustanovi kod nas, kao obavezan deo preduslova za nastavljanje s procesom tranzicije, što su vrlo traumatična iskustva, pogotovo za osobe koje nisu imale seksualne odnose, naglasivši da su takve stvari nasilje i nedopustive, pored toga što su nepotrebne. On je takođe kritikovao preveliku moć hirurga čije su otpusne liste reference prilikom promene dokumenata trans osoba. Rekao je da uvid u medicinsku dokumentaciju traže i imaju sve institucije – policija, matična služba, čak i banke, i da je to preveliko zadiranje u privatnost osobe, nakon čega je pozvao i druge trans osobe iz publike da podele svoja iskustva s diskriminacijom. Nakon njega iz publike je govorila Sonja, koja je takođe ukazala na brojne egzistencijalne probleme s kojima trans žene moraju da se nose u Srbiji. Ona je rekla, pošto nije završila proces tranzicije, da je primorana da u ličnim dokumentima ima rodno neutralno ime, ali da na mestu oznake za rod i dalje stoji muški, što je užasna diskriminacija, i dodala na koji način to utiče na primoranost trans osobe da svoj život u mnogim segmentima „pauzira“ do završetka procesa tranzicije. Ukazala je i na to da su problemi s mentalnim zdravljem trans osoba posledica strukturnog nasilja koje se vrši nad trans i rodno različitim osobama, a ne dokaz njihovog „poremećaja“, a to je nešto na šta trans osobe i aktivisti/kinje stalno ukazuju. Ona je kritikovala i rad lekara i psihijatara u našim zdravstvenim institucijama i pozvala ih da uvaže i čuju ono što trans osobe imaju da im kažu o sebi i transrodnosti.

Katarina Maksimović, specijalistkinja psihijatrije u Kliničko-bolničkom centru Dr Dragiša Mišović i članica Republičke stručne komisije za transrodna stanja, naglasila je da je komisija dobila pismo od Gayten-LGBT s prijavom o vaginalnim pregledima koji su vršeni nad trans muškarcima u procesu tranzicije u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Beogradu i da će ta praksa ubuduće svakako biti promenjena, te da će i Gayten-LGBT o tome biti formalno obavešten. Ona se osvrnula i na najavljene izmene ICD-11 i rekla da će te izmene imati pozitivan uticaj, te da je njihova suština formalna destigmatizacija, dok će hormonski i hirurški deo ostati isti. Glede dodavanja nove kategorije u vezi s transrodnošću, rodne nekonguentnosti detinjstva, naglasila je da će od sada biti dostupna i psihološka podrška za decu i mlađe adolescente (ispod 18 godina starosti).

Jelena Simić, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu, pravnica i saradnica Gayten-LGBT, govorila je odluci Evropskog suda za ljudska prava o zabrani prisilne sterilizacije trans osoba i ukidanju preduslova sterilizacije u pravnom priznanju rodnog identiteta. Ona je dodala da praksa sterilizacije predstavlja kršenje ljudskih prava i naglasila obavezu svih država da svoja zakonodavstva usaglase s međunarodnim relevantnim dokumentima.

Publika je postavila niz važnih pitanja učesnicima/ama jedne produktivne diskusije koja se odužila mimo predviđenog vremena za razgovor. Zaključak diskusije je da je važno trans osobama omogućiti što brži i nepatologizujuć proces tranzicije, uz međusobnu saradnju, uvažavanje trans osoba i medicinskih stručnjaka, ali i spremnost stručnjaka da zaista čuju i vide osobe koje im se obraćaju za pomoć i podršku i uvaže njihova iskustva i dimenziju.

Oktobra prošle godine takođe, održan je veliki broj akcija za depatologizaciju trans identiteta u različitim gradovima sveta, kao i u Beogradu u organizaciji Gayten-LGBT. Ovaj dan obeležavamo od 2012. godine.

Priredila: M. Jeremić