Model zakona koji je trenutno u pripremi za parlament doneće nekoliko izmena islandskog zakona koji se odnosi na trans, interseks i osobe koje se rodno ne određuju.

Aktivisti/kinje koji/e su pomogli u izradi modela zakona, smatraju da se na ove promene dugo čekalo i da je to pozitivan korak koji će Island smestiti na čelo ostalih zemalja u regionu.

Model koji će biti podnesen premijeru uskoro, pokriva brojne elemente rodnog identiteta.

Ukoliko se model zakona usvoji, osobama će biti omogućeno da promene svoju oznaku za rod bez dugačkih i iscrpljujućih procedura u zdravstvenom sistemu. Trenutno ova procedura promene oznake za rod u nacionalnom registru uključuje sastanke s psihijatrom i drugim zdravstvenim radnicima tokom perioda od nekoliko meseci pre dobijanja odobrenja. Ova promena biće na raspolaganju samo jednom, osim u posebnim okolnostima. Štaviše, registrovani rod neće biti ograničen samo na muški i ženski, već će osobe imati mogućnost da odaberu i „nebinaran“, što će u pasošima biti obeleženo slovom „X“.

U tom smislu će i sam proces tranzicije biti izmenjen, sadašnji dug dijagnostički proces biće zamenjen savremenijim modelom koji uključuje informisani pristanak. Informisani pristanak podrazumeva da osoba najbolje zna kojeg je roda, a medicinski stručnjaci su uključeni prosto da osobu informišu o tome šta tranzicija podrazumeva u njihovom slučaju sa zdravstvenog i medicinskog stanovišta.

Ove izmene će se odnositi ne samo na osobe rođene na Islandu starije od petnaest godina, već i na imigrante na Islandu, uključujući i osobe koje traže azil u ovoj zemlji. Njima će biti dozvoljeno da odrede svoj rod na Islandu bez obzira na to kako im je rod zaveden u zemlji porekla. Građani Islanda koji su navršili 15 godina ili su mlađi, moći će da se rodno odrede uz podršku roditelja ili staratelja.

Još jedna velika promena tiče se interseks dece. Model zakona previđa osnivanje odbora koji će ustanoviti smernice za zaštitu interseks dece. Kako stvari sada stoje, nepotrebni kozmetički zahvati i operacije rade se interseks deci, što mnogi ukazuju predstavlja kršenje ljudskih prava ove dece.

Još uvek ima mnogo posla

Dve osobe koje su pomogle u izradi modela zakona su predsednica udruženja Interseks Island Kiti Anderson i spisateljica Ugla Stefanija Kristjonudotir Jonsdotir, koje ovaj model zakona smatraju samo početkom.

„Smatram da je ovaj model zakona samo prvi korak ka obezbeđivanju telesne autonomije i zaštiti fizičkog integriteta na Islandu, ali imamo još uvek mnogo posla“ rekla je Kiti. „Umesto da odmah omogućimo da se telesna autonomija dece poštuje kako je originalni model predvideo, biće ustanovljen odbor koji će raditi na preciznoj artikulaciji ove vrste zaštite. U međuvremenu, malo je verovatno da će se desiti neke promene u medicinskoj praksi jer ne postoje ograničenja medicinskih procedura koje se vrše na kozmetičkoj, društvenoj ili psihosocijalnoj osnovi. Sve ove osnove znače da odrasli donose odluke na osnovu izgleda ili na osnovu toga kako misle da će se dete odrediti kako raste. Kada ne postoji rizik po zravlje osobe, najvažnije je da deci bude omogućeno da rastu i dalje imaju mogućnost da sami donose odluke o tome šta žele da se njihovom telu desi. Kada se invazivne i nepovratne procedure rade deci tada se krše ne samo njihova osnovna prava, već im se oduzima izbor kada budu bili straiji.“

Kiti kaže da je u ugovoru sadašnje koalicije na vlasti, namera da se uvede legislativa koja ispunjava interseks rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) iz 2017. jasno zacrtana.

„Imaćemo mnogo posla narednih godina kako bi Island ispoštovao sve preporuke interseks rezolucije. Mislim da će ovaj model zakona biti usvojen bez problema, ali se bojim da kada je u pitanju zaštita telesne autonomije i fizičkog integriteta dece, da će taj put biti mnogo teži i duži.“

Ugla takođe veruje da je sve u početnoj fazi, ali sigurna je da će stvari samo ići na bolje.

„Prošlo je četiri godine od početka procesa i bilo je lepo, ali i izazovno,“ kaže Ugla. „Ovaj zakon se hvata u koštac s veoma ozbiljnim i duboko ukorenjenim temama našeg društva i načinom na koji vidimo i tretiramo trans i interseks osobe. Nije lako pokušati da se dekonstruišu ovi sistemi i načini razmišljanja. Ali generalno gledano, izgleda kao da se stvari pomeraju, mada sam takođe svesna da smo na početku.“

„Možda ljudi veruju da je sistem dobar, a da smo mi preradikalne/i,“ kaže Ugla. Mnogo verujemo sistemu zdravstvene zaštite i mislimo da lekari uvek sve znaju najbolje, ali u slučaju trans i posebno interseks osoba, to zaista nije slučaj. Postoje bolji načini da se pruži kvalitetna zdravstvena zaštita i upravo se tim bavi ovaj zakon – kreiranjem kvalitetne zdravstvene zaštite, zakona i inkluzije na Islandu. Ovaj zakon neće stvoriti neke posebne privilegije i neće imati loših posledica, jedini ishod je jači zakonski okvir za naša prava, kvalitetnije usluge, i uključenost u društvo. Naš zakon je zanovan na savremenim istraživanjima, najboljoj praksi i življenom iskustvu onih kojih se taj zakon tiče. Vreme je da islandski parlament pokaže da poštuje trans i interseks osobe i veruje da same znaju šta je nabolje za njih.“

Ugla takođe misli da podrška i zagovaranje trans i interseks saveznika/ca igra ključnu ulogu u kontinuiranoj evaluaciji islandskih zakona koji se odnose na prava trans i interseks osoba.

Prevela: MJ

Izvor: Iceland Set To Make Major Changes To Law Affecting Trans, Intersex And Non-Binary People