U emisiji STUDIJE I OGLEDI od 4. do 8. novembra možete slušati tekst Katrine Karkazis „Popravljanje pola – operacije i proizvodnja normativne polnosti”.

Operacije prilagođavanja pola rodnom identitetu podrazumevaju hirurške zahvate kojima se atipične genitalije „normalizuju" tako što se usklađuju sa pripisanim rodom. Psiholog i teoretičar roda Džon Mani je savetovao da se takve operacije rade odmah po rođenju i izgleda da gotovo četiri decenije niko nije osporavao dobre strane takve prakse. Međutim, početkom devedesetih godina dvadesetog veka, neke od odraslih osoba nad kojima su izvršene operacije, počele su da dovode u pitanje neophodnost i uspešnost takvih operacija, tvrdeći da su one oštetile njihovu seksualnu osetljivost, da njihove genitalije nisu izgledale normalno, da su se stideli svog tela, kao ni da izbor da se podvrgnu operacijama nije bio njihov. S pojavom ove vrste kritike i rastućim, premda i dalje malobrojnim kliničkim dokazima o lošim ishodima operacija, kliničko mišljenje postalo je duboko podeljeno oko pitanja da li operacije, čiji je cilj da unaprede psihosocijalno prilagođavanja deteta, zaista u tome i uspevaju. Na osnovu brojnih intervjua sa lekarima, Kartrina Karkazis zapaža da neki od njih pozivaju na moratorijum na operacije sve dok pacijent ne bude u stanju da sam o tome odluči, iznoseći kao argument da one nisu neophodne, da ne postoje dokazi da operacije donose bolje rezultate ako se rade u ranom detinjstvu, kao i da su ishodi operacija prečesto loši; drugi tvrde da se istraživanja rezultata ishoda operacija bave zastarelim tehnikama, da su komplikacije rezultat neiskustva hirurga i da ne postoje dokazi koji potvrđuju da uzdržavanje od operacija olakšava psihosocijalno prilagođavanje deteta.

Autorka smatra da operacije nisu ni jedini ni najbolji način da se pomogne deci i njihovim roditeljima, te da je osobama sa ovim stanjima potrebna podrška tokom celog života, bez obzira na operacije. Trenutni medicinski protokol za tretiranje interseksualnosti zahteva slaganje između pripisanog pola deteta i njegovih/njenih genitalija, a takođe se pretpostavlja i heteroseksualna želja i ponašanje. Jedan od iznenađujućih i tužnijih nalaza, do kojeg je Karkazis došla intervjuišući osobe nad kojima su izvršene operacije, jeste stepen do kojeg oni izbegavaju sve oblike intimnosti. „Tretiranje interseks dijagnoza (koje uvek uključuju operacije genitalija) možda ima za cilj da pomogne takvoj deci da uživaju u normalnom seksualnom životu kao odrasle osobe, ali postoji veliki kontrast između načina na koji kliničari zamišljaju normalnu seksualnost i načina na koji pacijenti zamišljaju i žive sopstvenu seksualnost", zaključuje autrka.

Tekst je preuzet iz knjige Katrine Karkazis Popravljanje pola koju je 2008. godine objavio Duke University Press.

Prevela s engleskog Milica Jeremić.
Čitao Aleksandar Božović.
Urednici ciklusa Predrag Šarčević i Tanja Mijović.

Izvor: RTS