Befem 2015 Kroz talase feminizmaBeFem program 2015

Prvi vikend u decembru, a zove se BeFem. Kompanjonke se sedmi put okupljaju u Beogradu spremne da menjaju sebe i svet. Naoštrenih umova, razigranih tela, neoivičenih vidika diskutovaćemo, promišljati i slaviti feminizam. Motivi ovogodišnjeg BeFem-a oslikani su talasima – onima iza nas i onima koji nam predstoje. Raspakovaćemo nasleđe prošlih, da bismo bile spremnije za predstojeće borbe. Krenućemo introspektivno: ko, gde, kada i kako ima pravo na feminizam, a završiti… ko će to znati! Razgovore vodimo s fudbalerkama, kozarkama, plesnim divama, političarkama, teoretičarkama, vamp ženama, umetnicama i svim drugim identitetima koje sa sobom ponesete. Sve zajedno se beskompromisno i revolucionarno borimo protiv neravnopravnosti. Nema stabilnog tla i zato ponesite surf daske kojima ćemo seći talase patrijarhata i svih mu nuspojava, kapitalističke eksploatacije rada i tela, fašizacije političkih i  drugih društvenih praksi. Aktuealizujemo debate o izbegličkoj krizi, diskriminaciji u svetu rada, surogat majčinstvu, delovanju feminističkih političkih partija. Jačamo regionalne, internacionalne i međugeneracijske strategije povezivanja. Slušamo se. Smejemo se. Talasamo! 5. i 6. decembar, KC Grad, Beograd


Subota, 5. decembar

12. 00 (prizemlje)

Otvaranje 7. BeFem Festivala

12. 15 - 14. 00 (sprat)

Ko ima pravo na feminizam?

Jedan od motiva prošlogodišnjeg  BeFem festivala bio je slogan „nije BeFem  jedna žena“. Ideja je i tada takođe bila da se pokrene debata o tome da li, i ako da - ko, gde, kada i kako ima pravo na feminizam.

Ove godine organizujemo panel „Ko ima pravo na feminizam?“ u nameri da ovaj razgovor nastavimo. Problematizujući stavove koji upućuju na postojanje univerzalne ženske politike, ideja nam je da razgovaramo o načinima na koje možemo da se povezujemo kroz zajedničke tačke različitih identitetskih bivanja.

Neka od pitanja koja su nam važna su sledeća:

Zbog čega i na osnovu čega sebe smatramo feministkinjama? Koji je minimum zajedničkih pojmova koji gradi identitet feministkinje - i da li takav prag treba da postoji? Postavljamo pitanje o autoritetu (znanja, moći, delovanja) u feminizmu, o simboličkoj vrednosti feminizma, o tome da li je feministički jezik razumljiv i kome treba da bude razumljiv? Takođe, zanima nas vaše mišljenje o tome da li je popularizacija feminizma u kulturi štetna ili korisna, šta mislite o muškim feminizmima, o međugeneracijskoj saradnji, o tome da li je gender mainstreaming feminizam ili ne i kako se suprotstaviti umivenosti desnih politika?

Pridružite nam se u razgovoru o tome kako prevazići stratifikaciju moći u feminističkim krugovima i koje prakse otpora danas određuju feminističku borbu.

Na panelu govore: Mirjana Mirosavljević Bobić, Bobana Macanović, Antonela

Marušić, Berina Džemailović, Andrea Jovanović, Snežana Jakovljević, kao i

gošća iz Švedske Judith Kiros.

Moderatorka: Jelisaveta Blagojević

14. 00 - 14. 45 (prizemlje)

Fudbalerine vs. diskriminacija u sportu

U ovom panelu ugostićemo žene koje pikaju loptu i uživaju u fudbalu, sportu koji je stožer patrijarhata. Razgovaraćemo o subverzivnim modelima u sportu, rodnim ulogama i preprekama koje ove žene treba da predriblaju do gola.

Govore: Iva Knežević, Maja Ardjelan, Jelena Pilipovic i Kristijana Cacic.

Moderatorka: Dragoslava Barzut

14.15 - 16. 15 (sprat)

Radionica modernog i uličnog plesa

Imaćete priliku da u remiksu uličnog i modernog plesa probate uzbudljivu mešavinu improvizacije, vežbanja i koreografije.

Radionicu vode: Mari Carrasco i Talia Gallegos Fadda

15. 00 - 16. 00 (prizemlje)

Želiš biti srećna? KUPI KOZU!

Panel o promeni stvarnosti i odlasku iz grada u ruralno područje. Novi modeli urbanih kozarki koje su vlasnice farmi, salaša i poljoprivrednih gazdinstava. Tradicionalne delatnosti po principima „ženske ekonomije” i podrška malim farmama koje neguju kvalitetniji život. Na koje prepreke su nailazile i da li žena može biti srećna ako svoj život uskladi sa prirodom i kupi kozu?

Govore: Marija Savić, D. Sarzinski, Hela Liverić

Moderatorka: Blaženka Beronja

16. 30 - 19.00 (sprat)

Aktivizam kao strategija: Kako je izborna kampanja Feminističke inicijative 2014. mobilisala narodni pokret

Politička partija Feministička inicijativa (F!) je izborne 2014. godine vodila neobičnu kampanju i sa 1.500 članova došla do 22.000. Ova partija osvojila je jedno mesto u Evropskom parlamentu, ušla u skupštine 13 opština u Švedskoj i vrlo malo joj je falilo da uđe i u švedski parlament. Tokom godinu dana pred izbore, liderka partije Gudrun Schyman održala je oko 550 političkih okupljanja u domovima ljudi, po čemu je partija postala poznata kao HomeParty, kućna partija, što predstavlja jedan od ključnih faktora izbornog uspeha. Volonterski tim za komunikacije je vodio kampanju bez finanziskog podrške države i morao je da bude kreativan. Saznajte više o strategiji ove kampanje i postanite deo kućne partije Gudrun Schyman.

Razgovaraćemo sa Gudrun Schyman, jednom od dve liderke partije Feministička inicijativa, i Amandom Mogensen koja je bila na čelu tima Feminističke inicijative za izbornu kampanju 2014.

18. 00 - 18. 45 (prizemlje)

Femkanje panel: Žene u kulturi / kultura u Srbiji”

Usled rastuće cenzure i monopola domaćih medija, kao i slabo organizovane i finansijski podržane nezavisne scene, koja time takođe biva cenzurisana, Femkanje svoj rad formira kao slobodnu zonu umetničkog i građanskog delovanja, dopuštajući susret autorki/a i publike izvan diskriminatorne i estetizovane vizuelne komunikacije mas-medija.

O odnosu feminizma i nezavisne umetničke scene na ovim prostorima, strategijama opstanka i osnaživanja nezavisnih akterki/a govore Zoe Gudović, Marina Marković i Milica Pekić.

19. 15 - 20. 15 (kancelarija)

Kako postati Libelina dopisnica?/ Kako pisati za Libelu?

Libela.org je započela s radom 2009. iz aktivističke potrebe za otvaranjem medijskog i javnog prostora o rodnim i klasnim pitanjima i feminističkom diskursu. Libela.org ujedno je i platforma za edukaciju i osnaživanje mladih novinara/ki i aktivista/kinja. Budući da oko 30 posto čitatelja/ki dolazi iz zemalja bivše Jugoslavije, što ukazuje na regionalni uticaj Libele, ove godine uvele smo rubriku 'Preko plota'. Kako bi naše vesti iz komšiluka bile aktuelnije i kompleksnije, trebaš nam ti! Libela traži saradnice i saradnike, a na ovoj radionici upoznaćeš se sa načinom rada, organizacijom radnih procesa, itd. Uključi se, budi deo promene, pruži otpor patrijarhatu!

Radionicu vode članice Libele.

19.15-20.15 (sprat)

Kreativan odnos prema normama u radu sa decom

Kako mi kao odrasli da zauzmemo takav stav prema deci koji omogućava preispitivanje društvenih normi? Kako da se sa decom bavimo temama anti-diskriminacije kod kuće, u vrtiću i školi? Kako da izbegnemo drugačiji odnos prema dečacima i devojčicama? Ovo predavanje predstaviće vam osnove razumevanja kritike normi i jedan praktičan, nenormativni pristup deci. Pružiće vam savete i sugestije koji će inspirisati sve koji rade sa decom na razmišljanje i postupanje sa decom na način koji podrazumeva veću kritičnost prema normama.

Govori: Johanna Ivarsson.

19. 00 - 20. 00 (prizemlje)

The Revenge Hour – podcast* – zapisi uživo

The Revenge Hour je podcast o veštičarenju, politici i kulturi, fokusiran na aktuelna društvena pitanja ili razmišljanja Džudit i Mireje na koja ih potiče svakodnevni život.

Govore: Judith Kiros i Mireya Echeverría Quezada

* Podcast predstavlja audio i/li video zapis u digitalnoj formi koji se može deliti i skidati putem interneta.

20. 30 - 21. 30 (sprat)

Mi koje krvarimo ” – film i diskusija o menstruaciji

Zayera Khan želi da razume šta je menstruacija, šta znači i podrazumeva za druge žene i kako utiče na nas, nas koje krvarimo. Film „Mi koje krvarimo” istražuje menstruaciju kroz teme kao što su prva menstruacija, menstrualni proizvodi, pms, seks, partnerstvo, tabui i menopauza. Ove teme se razmatraju kroz stanovišta žena koje su dovoljno smele da podele svoje priče i iskustva.

Pre prikazaivanja filma novinarka Anna Dahlqvist će govoriti o njenom trenutnom radu na knjizi o menstruaciji i ljudskim pravima u globalnom kontekstu.

21. 30 - 22. 20 (prizemlje)

S-Pichka, Performans/ Soviet Baby/

22. 30 - 23. 15 (prizemlje)

Girls Taking Power Back: Replicunts

23. 30 - 02. 00 (prizemlje)

EFEMERNE KONFESIJE – songovi o dekadenciji, raskoši i alkoholu

Tajnovito poznata i slatko otrovna, seksi zatvorena i elegantno revolucionarna, Markiza De Sada u decembru otkriva jednu od svojih najvećih tajni upravo u Beogradu, gradu kome se željno, ali i tajno vraća. Markiza je ove godine odlučila da baš BeFemu otkrije i pokaže, na svetlu lampiona i reflektujućih talasa ispromoviše mladu, opasnu i za paradu, svoju pulenku, kompanjonku i štićenicu. Veliki scensko-vokalni spektakl - dve dive, dva mikrofona i ostalo će biti istorija.

Nedelja, 6. decembar

11. 00 - 11. 45 (sprat)

Kako se čita Živa biblioteka

Živa biblioteka se pokazala kao izuzetno efikasan metod u otklanjanju predrasuda i stereotipa prema različitim grupama, pa tako i prema ženama.
Pokušaćemo da, uz pomoć knjiga-učesnica Živih biblioteka, otkrijemo koje su to prerasude prema ženama koje vladaju našim društvom, a spremni smo da se suočimo s njima tek kada ostanemo ,,sami sa knjigom’’.

Govore: Katarina Majstorović i Marina Ilić

12. 00 - 13. 00 (sprat)

Za rad spremne - kako osnažiti svoj položaj u svijetu rada i organizacijske prakse pružanja otpora iz neformalne pozicije

Visoka stopa nezaposlenosti, opet nova rezanja radničkih i socijalnih prava, rast troškova života i diskriminacija u svijetu rada gorući su društveni problemi koji život mladih nakon izlaska iz sustava obrazovanja čine iznimno teškim. Činjenica da nadležne institucije mlade promatraju kao homogenu skupinu i odbijaju pružiti analize i podatke o mjerama zapošljavanja (koje smatramo stihijskim i kratkoročnim), ostavlja dugoročne posljedice na živote mladih osoba, a time i društva u cjelini. Zbog toga aktivistkinje ZRS-a pokušavaju informirati, osvijestiti i upozoriti širu javnost na navedene probleme, te na taj način utjecati na odluke nadležnih institucija, pa makar zagovarajući ove vrijednosti u njihovim radnim tijelima.

Radionicu vode članice grupe Za rad spremne.

13. 15 - 14. 00 (sprat)

BACILI SU DIMNU BOMBU ” – pretnje feminističkom novinarstvu

Švedski časopis Ottar je pre godinu dana izdao broj na temu „Borba oko abortusa“. Tokom predstavljanja broja na kome se okupilo oko 30 feministkinja i aktivistkinja za pravo na abortus, tri maskirana muškarca bacila su dimnu bombu, verovatno sa ciljem izazivanja straha. Ovo je jedan od brojnih primera pretnji ljudima koji se zalažu ne samo za pravo na abortus već i za feminizam.

Carolina Hemlin I Anna Dahlqvist, glavne urednice Ottar-a, vodećeg švedskog časopisa o seksualnoj politici, govoriće o tom napadu, drugim pretnjama feministkinjama i načinu na koji da reagujemo i ne dopustimo da pokleknemo pred strahom od pretnji i nasilja.

14. 00 - 14. 45 (prizemlje)

S one strane granica, nacije, jezika i godina – razgovor o feminističkoj sceni Kosova

U nastavku građenja regionalnih partnerstava razgovaramo sa tri feministkinje iz Prištine aktivne u okviru Univerzitetskog programa za rodne studije i istraživanja u Prištini. Saznaćemo kako je organizovana i koja su glavna obeležja feminističke borbe na Kosovu. Pitaćemo ih kako vide regionalnu i međugeneracijsku saradnju feministkinja u savremenom trenutku.

Govore: Vjollca Krasniqi, Venera Çoçaj i Jeta Rexha

Moderira: Ana Stevanović (BeFem).

14. 15 - 16. 45 (sprat)

Radionica verbalne samo-odbrane

Svi kršioci društvenih normi navikli su na pitanja, situacije i razne izjave na koje se očekuje da odgovori i naprosto ih prihvati. Na radionici koristimo poseban metod za iznalaženje različitih načina da odgovorimo na verbalno nasilje u svim mogućim situacijama.

Radionica i metod se koncentrišu na odnos prema društvenim normama i odbranu od njih. Kao primer se uzimaju norme koje se tiču roda, boje kože, klase, seksualne orijentacije, vere, starosne dobi, mogućnosti i veličine našeg tela.

Učesnici/e radionice zajedno rade na verbalnim odgovorima i imaće priliku da vežbaju verbalnu samoodbranu.

Radionicu vode: Anna Stendin i Mario Runesson

15. 30 - 16. 30 (prizemlje)

Solidarno protiv kapitalizma, ratova i zidova

Tokom 2015. godine, imali smo priliku da vidimo različite reakcije na izbegličku krizu – od vlasti koje zatvaraju granice i mobilišu celokupan represivni aparat u borbi protiv „lažnih izbeglica” ili pak situaciju zloupotrebljavaju u službu samopromocije, do običnih ljudi koji se solidarno samoorganizuju u distribuciji hrane, odeće, smeštaja i informacija. Na ovom panelu, između ostalog, razgovaraćemo o kapitalizmu i ratovima kao uzrocima izbegličke krize. Kako su na izbegličku krizu reagovale vlasti zemalja EU kao i zemalja na spoljašnjem obodu EU, a kako profesionalizovane mejnstrim organizacije koje se bave izbegličkim pitanjem? Kakva su iskustva aktivista i aktivistkinja sa terena? Koji su izazovi uspostavljanja političkih akcija solidarnosti nasuprot kratkoročnim akcijama milosrđa?

Razgovor sa aktivistkinjama moderira Jelena Veljić

17. 00 - 18. 00 (sprat)

Surogat majčinstvo – nova prostitucija

Pojavila se nova industrija u kojoj žene iznajmljuju sopstvene materice bogatijim parovima bez dece. Plaćaju im da zatrudne i rode dete koje nikada više neće videti. Surogat majčinstvo se često opisuje kao moderan način zasnivanja porodice, ljudsko pravo ili lični izbor žena. Kajsa Ekis Ekman pak tvrdi da se radi o eksploataciji žena i trgovini bebama.

17. 00 - 17. 45 (prizemlje)

Feministički karavan

Feministički karavan je putujuća komuna žena, feministkinja koje su u osam meseci prešle put od Kurdistana do Portugala, a sve da bi se upoznale sa otporima koje žene u različitim uslovima pružaju patrijaratu i kapitalizmu. Razgovaraćemo o izazovima feminističkih praksi, mapiraćemo mesta sudaranja, ali i zajedničke borbe sa posebnim osvrtom na život u komuni. Pored prezentacije karavana biće postavljena i izložba fotografija „Otpor (NE!) patrijarhatu i kapitazmu!” koje smo napravile u okviru Karavana.

Govore: Mina Damjanović, Natalija Laptoševič i Milena Tadukhepa


18. 00 - 18. 45 (prizemlje)

Okus sestrinstva

Sestra je referenca na žensko prijateljstvo i solidarnost. Sestra je nastala po uzoru na grupu pivarki iz Švedske, a čija priča je prezentirana od članova zajednice kućne proizvodnje piva koji su ujedno i podržali početke prve bh. pivarke. Sestra voli da misli globalno i deluje lokalno. Podržite lokalne priče!

Govori: Lejla Seper

18. 15 - 18. 45 (sprat)

Like Other Girls Do - film

“Like Other Girls Do” („Kao i druge devojke”) je film o Stani Cerović, rođenoj u jednom seocetu u porodici bez muške dece. Proživela je život kao muškarac i sada želi da i na porodičnom groblju ostane zabeležena kao sin svoga oca. Ali u selu skoro više nema ljudi, pa ni kamenoresca koji bi urezao njeno ime na spomenik na porodičnoj grobnici.

Razgovori sa pet mladih žena iz Beograda u Srbiji – vozačicom autobusa, drag kraljem, studentkinjom, grafičarkom i umetnicom grafita – otkrivaju mnoštvo različitih predstava o žrtvovanju, ličnom izboru i sećanju. Umetnica grafita pravi poseban natpis za Stanu na ulicama Beograda – i to je možda jedino sećanje na Stanu kakvo ona sama želi da ostavi za sobom, s obzirom da smo doznali tajnu u Staninom selu za koju se nadala da niko neće saznati.

18. 45 - 19. 30 (sprat)

Ko ima pravo na najlon čarape?

Feministička teorija predstavlja jedan od načina za stalno preispitivanje svega što se uzima za prirodno, fiksno i nepromenljivo, istovremeno razmatrajući koliko takvi konstrukti sužavaju shvatanje stvarnosti. Inspirisane višegodišnjim angažovanjem na BeFemu, Milica i Nataša odlucuju da uzmu mobilni u ruke i čuju glas različitih žena o tome kako se one osećaju, ali i bore protiv postojećih rodnih uloga. Inspirisana jednim čarapama Jodie odlučuje da podeli nešto više o sebi.

Autorke filma: Nataša Niškanović i Milica Batričević

19. 30 - 20. 30 (sprat)

Intersekcionalnost i kritika normativnosti - put ka inkluzivnijem LGBTIQA aktivizmu

Panel diskusija će predstaviti pristup aktivizmu koji se zasniva na kritici normativnosti i na intersekcionalnosti, kao alatima za razumevanje odnosa moći u društvu, i za smanjenje marginalizacije grupa unutar društva.  Govorićemo o uticaju društvenih normi na perpetuaciju odnosa moći prema LGBTIQA zajednici, ali i unutar nje. Propitivaćemo na koje sve načine društvene norme duboko ukorenjene u patrijarhatu reflektuju sisteme opresije koji deluju kako u spoljašnjoj realnosti, tako i u našim, unutrašnjim svetovima.

Queer, trans pitanja, kao i pitanja biseksualnosti će posebno biti razmatrana iz perspektive intersekcionalnosti.

Panelisti/kinje: Anja Koletnik, Gisela Janis, Ugla Stefanía Kristjönudóttir Jónsdóttir i Ksenija Forca

Moderatorka: Ksenija Joksimović

20. 00 - 20. 45 (prizemlje)

Krv, suze i znoj žena u kantri muzici

Osvrnućemo se na značajnu ulogu žena u kantri muzici. Kako su demistifikovale tadašnju sliku srećnih domaćica sa ranča. Koliko su sopstvenu borbu sa muškarcima, alkoholom, drogom uspele da prenesu u svojoj muzici, dok su ih, ne tako retko, smatrali samo lepoticama. Od Doli Parton do Lusinde Vilijams, o tome kako su gajile i prenosile crnačko nasleđe i tragediju crnih žena za vreme segregacije (Hush Hush Little Baby). Na koji način su se bavile socijalnim segmentima (Coat of many colors), koju je Dolly napisala, ali prva snimila Emmylou Harris.

Govore: Magda Janjić i Jovana Gligorijević

21. 00 - 22. 00 (prizemlje)

Participativni recital nove narodne muzike: Slobodna ću biti ponovo

Marija Ratković i Olga Dimitrijević vode vas kroz tematske celine feminističkog folka. Recitovaćemo i diskutovati poeziju, falširati, a zatim otvoriti šampanjac i otkačiti se do daske. Nova narodna muzika odgovara na sva pitanja koja patrijarhat postavlja pred savremenog čoveka. Posebno ako je žena. Kako preboleti raskid u malom gradu, kako se suočiti sa neodobravanjem i osudom okoline i povratiti slobodu i dostojanstvo, kako prihvatiti sebe, ali i druge, koji su mehanizmi pojavljivanja i rešavanja krize buržoaskog braka i koje su strategije i politike ženske solidarnosti i samoosnaživanja. Kroz jednosatni performans zajedno sa publikom otkrivamo šta je emancipujuće u tužnim ljubavnim pesmama, mini suknjama i duboko izrezanim haljinama, jednostavnim harmonijama, turskom melosu i predvidljivim, ali srceparajućim rimama.

22. 00 - 00. 00 (prizemlje)

DADA Selectah - Special Funky House Edition

Prateći program:

BeFem Photo Corner – Kroz talase feminizma

Crtačko dokumentiranje je, jednostavno rečeno, crtanje ljudi i događanja na licu mesta. Potrebna je brza ruka i dobar osećaj za odabir trenutka koji se dokumentuje. Sa fotoaparatom možemo brzo i lako zabeležiti neki lepi trenutak, drage ljude, ali sa crtežom možemo, pored prikaza stvarnosti, uneti i dimenziju fiktivnog. Ove godine će se učesnici Befem festivala moći videti i u mediju crteža.

Autorka: Helena Janečić

Biblioteka igračaka

Tokom ovogodišnjeg BeFem-a organizujemo akciju prikupljanja igračaka i slikovnica za Biblioteku igračaka za romsku decu. Ponesite igračku, knjigu, drvene bojice ili neku drugu sitnicu. Prikupljene stvari ćemo proslediti romskim ženskim organizacijama ili inicijativama sa teritorije Beograda.

Hvala. ROMSKA ŽENSKA MREŽA.

MRZA.INFO - Internet kutak ŽENSKE ROMSKE MREŽE – ko smo, šta radimo, kako menjamo sebe i svet oko sebe.

Identifikuj me je inicijativa koja se bavi uticajem razvoja komunikacionih tehnologija i, pre svega, načina njihove upotrebe za stvaranje, dinamiku i ispoljavanje društvenih identiteta. Kroz onlajn (http://identifikuj.me) i oflajn izložbu prikazani su umetnički i istraživački radovi, javna diskusija i filmski program, kao i identitetske maske. Na BeFem-u će biti izložene odabrane maske, koje su stizale kao odgovor na otvorenom konkursu, i stajaće na raspolaganju posetiocima/teljkama, da slobodno privremeno prigrle neke od mnogostrukih ponuđenih identiteta i ponesu ih sa sobom kući.


Izvor: http://befem.org

Najave

  • Okrugli sto: Model zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba +

    Okrugli sto: Model zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba Geten vas poziva na diskusiju povodom javnog predstavljanja Modela Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, koja će se održati u zgradi Ujedinjenih nacija, ulica Bulevar Zorana Đinđića 64, Opširnije...
  • 42. Beogradski Ignajt - "Uključi se 7" +

    42. Beogradski Ignajt - Belgrade Ignite vas poziva na 42. Beogradski Ignajt pod nazivom “Uključi se 7”, u sredu 11. decembra, od 18 časova u Impact Hub-u, Makedonska 21. Opširnije...
  • Befem 2019: Jutarnji razgovori s Getenom +

    Befem 2019: Jutarnji razgovori s Getenom Pozivamo vas na Jutranje razgovore s Getenom, koji će se u okviru 10. festivala BeFem održati u nedelju 8. decembra od 12 časova u Kulturnom centru Grad. Opširnije...
  • Stiže nam deseti festival BeFem +

    Stiže nam deseti festival BeFem Deseti BeFem, festival feminističke kulture i akcije, odžaće se 7. i 8. decembra u KC Gradu. Opširnije...
  • Živa iskustva trans osoba u Srbiji: Prekoputa dijagnoze +

    Živa iskustva trans osoba u Srbiji: Prekoputa dijagnoze Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, ERA - Savez za jednaka prava LGBTI osoba na zapadnom Balkanu i u Turskoj poziva vas na događaj Živa iskustva trans osoba u Srbiji: Prekoputa dijagnoze, Opširnije...
  • Trans i interseks tematika na 11. festivalu Merlinka +

    Trans i interseks tematika na 11. festivalu Merlinka Na ovogodišnjem, jedanaestom festivalu LGBT i queer filma, koji se održava od 5. do 8. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazani i dokumentarni i igrani filmovi koji se bave Opširnije...
  • Festival Merlinka od 5 do 8. decembra: Liberte, egalite, queernite! +

    Festival Merlinka od 5 do 8. decembra: Liberte, egalite, queernite! Jedanaesti Međunarodni festival LGBT i queer filma „Merlinka“ održaće se od 5. do 8. decembra u Domu omladine Beograda i ove godine u fokusu ima francuski film. Za četiri dana Opširnije...
  • Obeležavanje dana sećanja na žrtve transfobije 2019 +

    Obeležavanje dana sećanja na žrtve transfobije 2019 Geten vas poziva na obeležavanje još jednog, dvadesetprvog po redu Međunarodnog dana sećanja na žrtve transfobije (TDOR), u sredu 20. novembra 2019. godine. Opširnije...
  • Katrina Karkazis: Popravljanje pola +

    Katrina Karkazis: Popravljanje pola U emisiji STUDIJE I OGLEDI od 4. do 8. novembra možete slušati tekst Katrine Karkazis „Popravljanje pola – operacije i proizvodnja normativne polnosti”. Opširnije...
  • Dan depatologizacije trans identiteta u Oktobru +

    Dan depatologizacije trans identiteta u Oktobru Geten i Društveni centar Oktobar pozivaju vas na filmsku projekciju i slasne zalogajčiće 22. oktobra na Svetski dan depatologizacije trans identiteta. Pripremamo vam vege i veganske opcije sa sezonskim voćem Opširnije...
  • 1