Nedavno donesena presuda Suda za sportsku arbitražu u Lozani (CAS) u slučaju Kaster Semenje, ne samo da predstavlja veliki korak unazad za ljudska prava interseks osoba, već se kroz nju otkriva na koji način interseks osobe – posebno one koje su crne ili tamnije boje puti – i dalje bivaju dehumanizovane i sistematski isključene iz svih sfera života, uključujući i sport.


Prvog maja 2019, južnoafrička olimpijka izgubila je žalbu protiv Svetske atletske federacije (IAAF), čija nova pravila ograničavaju nivoe testosterona kod atletičarki.

Kako to često biva, vest o presudi i izveštavanje medija koji su usledili bavili su se medicinom i nivoma testosterona – a ne osobom u centru te presude, njenim pravima, njenim telom i njenim životom.

„Kaster Semenji – crnoj afričkoj atletičarki – ne samo da je zabranjeno da radi ono u čemu je najbolja – da trči – već joj se konstantno oduzima pravo na privatnost, dostojanstvo i autonomiju,“ izjavila je Rut Baldačino, programska menadžerka fonda za ljudska prava interseks osoba organizacije Astraea.

„Ova presuda je užasna, zasnovana isključivo na seksističkim, interseksfobičnim, transfobičnim i rasističkim stereotipima. To je ozbiljan korak unazad za prava svih interseks i trans atletičara/ki i onih koji se rodno ne određuju, a koji se takmiče u ženskim kategorijama, i može dovesti do sličnih regulacija u drugim sportovima. Ono što vidimo je ideološka redukcija po pitanju tradicionalnih rodnih stereotipa, umesto iskrenog razgovora o relevantnosti binarno polno segregiranih sportskih kategorija,“ rekla je interseks aktivistkinja Loe Peti, koja je programska saradnica Fonda za prava interseks osoba u Astrei.

Presuda ne samo da stigmatizuje interseks osobe, već takođe ne uspeva da prepozna istinu u tome šta znači biti atletičarka – prirodne genetske prednosti koje vas izdvajaju od drugih. Prednosti koje se slave, a ne regulišu, bilo da su u pitanju kapacitet srca, nivoi laktičke kiseline, itd. Činjenica da se genetska obdarenost u muškim sportovima ne reguiše, samo pokazuje da je odluka Suda za sportsku arbitražu očigledni oblik kontrole i nadziranja roda, a ne nekakvo pitanje sportske pravde.

Kao crnkinju, (bele) atletičarke i upravljačka tela u sportu Kaster vide kao pretnju, iz prostog razloga što je izuzetno brza. Zabeleženo je bezbroj diskriminatornih praksi i kršenja ljudskih prava mnogih interseks atletičara/ki pre nego što je ova odluka donesena. Želimo da ponovimo zahteve globalnog interseks pokreta da međunarodne, regionalne i nacionalne institucije koje se bave ljudskim pravima počnu da tretiraju situacije kršenja ljudskih prava interseks osoba, i na taj način, pronađu adekvatna rešenja za popravljanje grešaka i naknadu, i to u saradnji s interseks organizacijama i njihovim predstavnicima/ama,“ izjavila je Baldačino.

„Restriktivne binarne predstave o polu i rodu su sistemi koji su ustanovljeni kako bi otuđili LGBTIQ osobe i poručili nam da ne pripadamo; one su destruktivne za sve nas. Ali mi nećemo ćutati. Nećete nas zakonima proterati iz života. Naša tela i naši životi nisu otvoreni za diskutovanje i izražavanje političkog mišljenja, ona predstavljaju kritičan deo naše egzistencije i našeg oslobođenja. Naš je odgovor ujedinjenje u solidarnosti – pružamo podršku najborbenijim organizacijama koje se bave ljudskim pravima interseks osoba širom sveta, i koje se bore za telesnu autonomiju i pravo na slobodan i dostojanstven život,“ izjavila je J. Bob Alota, izvršna direktorka Astraea-e.

Za više informacija o presudi, pročitajte izjave za javnost organizacija Iranti i Intersex South Africa ovde.

Prevela: M. Jeremić

Izvor: Stand with Caster Semenya!