„Kako se događa da ljudski subjekt pravi od sebe objekt mogućeg znanja, kroz koji oblik racionalnosti, kroz koje istorijske nužnosti i po koju cenu? Moje pitanje glasi: koju cenu subjekt treba da plati da bi bio kadar da kaže istinu o sebi?“ Mišel Fuko, „Koliko košta da se kaže istina?“

Transpolnost[1] predstavlja relativno redak fenomen u opštoj populaciji[2], iako i najveća svetska asocijacija za transrodno zdravlje - WPATH, potvrđuje da je vrlo teško precizno odrediti podatke koliko transpolnih osoba ima u opštoj populaciji, usled različitih metodoloških pristupa, kulturnih odrednica i kriterijuma u određivanju – ko je transpolna osoba[3].

Istraživanje Svetlane Vujović[4] (endokrinološkinje, članice tima Republičke stručne komisije za lečenje transrodnih poremećaja), navodi podatak da je u Srbiji u periodu od 1987 - 2006. godine, 147 osoba prošlo kroz proces „promene pola“[5].

Pojam rodni identitet, nastao u konstuktivističkom kontekstu, koristi se da bi omogućio osobi da izrazi svoj doživljaj sopstva, odnosno identiteta koji ne mora biti zasnovan na polu, kao biološkoj kategoriji, te rodnoj ulozi koja mu se tradicionalno pripisuje.

Transpolne osobe mogu različito označavati svoj identitet (muškarac, žena, trans muškarac, trans žena, transeksualan/transpolan) što upućuje da pol i rod treba sagledavati kao kontinuum sa različitim varijetetima između dve krajnosti[6], te na pr. dve transpolne osobe mogu imati želju za različitim stepenom modifikacije sopstvenog tela da bi ga uskladile sa doživljajem rodnog identiteta[7].

Usled brojnih predrasuda. značajno je napomenuti da transpolnost nije hir, kapric, „prolazna faza“, već koreniti doživljaj nesklada između anatomskog pola i rodnog identiteta, što je uzrok duboke patnje i različitih vidova problema u funkcionisanju osobe.

Važno je naglasiti da su seksualna orijentacija i rodni identitet nezavisne kategorije ličnosti iako se u praksi često dešava velika greška da se LGBT osobe nazivaju “seksualnim manjinama“, što takođe svedoči o najmanjoj vidljivosti, poznavanju, pa i diskriminaciji trans osoba.

  Nastavak pogledajte OVDE

 


[1] Termin “transeksualnost“, koji je sveopšte internacionalno prihvaćen (u aktivističkom, naučno-teorijskom, pravnom i medicinskom kontekstu), u ovdašnjem kontekstu često biva tumačen neadekvatno, budući da je bukvalno preveden sa engleskog jezika (transsexual). Reč sex u engleskom jeziku pored značenja seksualni odnos, znači i pol. U našem jeziku reč seks isključivo podrazumeva seksualni odnos, a ne i pol, pa bi bilo adekvatnije i jasnije koristiti termin transpolnost.

[2]http://www.wpath.org/

[3]http://www.wpath.org/

[4] Vujovic et al., Transsexualism in Serbia: A Twenty-Year Follow-Up Study, Journal of Sexual Medicine, 2009 (6), p.1018–1023.

[5] “Promena pola” se nalazi pod navodnicima zato što iz perspektive transeksualnih osoba to i nije promena pola, već samo prilagođavanje tela rodnom identitetu za koji su oduvek osećale da imaju.

[6] Bockting, W.O., Psychotherapy and real‐life experience: From gender dihotomy to gender diversity, Sexologies, 2008

[7] Standards of Care for the Health of Transsexual, Transgender and Gender Non-Conforming People, 7th Version, WPATH, 2011