Po meni je queer očigledno prihvatanje toga da svet seksualnosti, identiteta i ljubavi nije prosto samo crno-beo, niti je jednostavan, već u sebi sadrži sve nijanse i tonove duge.

Michael-Stipe-I-am-thrill-011 Majkl Stajp: „Presrećan sam kada vidim koliko se percepcija seksualnosti promenila u poslednjih 20 godina.“
Foto: MediaPunch/Rex

“He’s got pretty persuasion
She’s got pretty persuasion
Goddamn your confusion.
He’s got pretty persuasion!”


Prošlo je 20 godina otkad sam svetu objavio da sam queer – i otkad sam skupio snage i glasa da to kažem, i da nastavim dalje sa svojim životom kao potpuno autovana, javnosti poznata queer osoba.

Bilo je to septembra 1994, i moj bend REM objavio je dva najveća albuma u našoj karijeri. Out of Time i Automatic for the People, prodavali su se u milionskom tiražu - 25 miliona ploča je prodato širom sveta - i spremali se smo se za turneju po prvi put nakon pet godina. Nisam ni kapirao koliko sam bio poznat i popularan. Tokom promocije našeg narednog albuma, Monster, i svetske turneje, rešio sam da javno progovorim o svojoj seksualnosti. Prosto sam rekao da sam tokom svog života, kao odrasla osoba uživao u seksu i sa muškarcima i ženama. To je bila prosta činjenica, i bilo mi je drago da sam je podelio sa svima.

Nije bilo mnogo javnih ličnosti koje su u ono vreme javno govorile o tome. Meni je bilo drago da sam bio u društvu onih koje jesu. Ono što sam mislio da je poprilično očigledno sve vreme mog javnog života, sada je bilo zvanično. Bilo je to veliko olakšanje za mene. Moj bend, moja porodica i moji prijatelji čuvali su mi leđa, kao i uvek, i imao sam njihovu punu podršku. Takođe sam se navikao i na to da budem u žiži, da govorim ono što mislim, i osećao sam se samouvereno, na način na koji se nisam osećao nikada pre.

Michael-StipeStajp septembra 1994, u vreme svog autovanja. Foto: Dave Lewis/Rex


Mnogi/e su odrasli uz muziku REM-a, i moju ličnost tihog, teškog, enigmatičnog, i izuzetno stidljivog umetnika. Pošto su čuli za moj coming out, izgledalo je kao da su neki fanovi – i generalna javnost – želeli da njihova ideja mene kao javne ličnosti ostane neupitna, bliska, čak poetska, ili prosto zamrtznuta u vremenu. Neki su bili zbunjeni mojom izjavom, neki je pak potpuno ignorisali.

Godine 1994, većina je imala uglavnom binarnu percepciju seksualnosti –  moja poruka im je bila prekomplikovana. Oduševljen sam kada vidim koliko se to sve promenilo u poslednjih 20 godina. Dvadesetprvi vek nam je svima, a posebno mlađim generacijama pružio jasniju ideju jedne širine fluidnosti kada su seksualnost i identitet osobe u pitanju.  Rodna identifikacija i sve što ide uz seksualnost i identitet sada su teme o kojima se lakše i više priča, diskutuje i otvoreno razgovara. Uzbudljivo je videti kako progresivne promene utiču i na promenu percepcije velikom brzinom.

Ono do čega mislim da smo stigli sa svim ovim stvarima je to da je queer – kako volim da zovem taj objedinjujući princip – zapravo stanje svesti do kog se dolazi razumevanjem: a to je razumevanje različitosti, prihvatanje sopstvene istine, želje i identiteta, i jedan predivan, predivan izbor. To je krajnje, potpuno očigledno savremeno prihvatanje i razumevanje toga da ovaj ogromni svet lepote, seksualnosti, identiteta, žudnje, osećanja, uzbuđenja i ljubavi, nije uopšte samo crno-beo, niti jednostavan – on u sebi sadrži bukvalno svaku nijansu, svaki ton duge. Ne može se gurnuti samo u dve fioke. Ono uključuje prihvatanje i podržavanje pozicija koje možda u potpunosti i ne razumete; a stići do tog ubeđenja je tako lepo, i da citiram moju veliku prijateljicu Kejsi Legler: Neustrašivo i fenomenalno!

Ovih 20 godina kako govorim svoju istinu u javnosti učinile su da postanem bolja i jednostavnija osoba. To mi je pomoglo da razvijem jasnoću svoga glasa i shvatim ko želim da budem. Ponosan sam na to što sam, i drago mi je što sam to i podelio sa svetom.

Prevod: MJ
Izvor: www.theguardian.com/