boban stojanovicNalazimo se na kraju 2014. godine. Sabiramo utiske i tim povodom razgovarali smo sa Bobanom Stojanovićem, aktivistom i članom organizacionog odbora Parade ponosa koji je govorio o aktivizmu, događajima koji su obeležili 2014. godinu, lgbt sceni...

Gay Serbia: Kako si došao na ideju da se baviš LGBT aktivizmom u Srbiji?

Boban Stojanović: Oduvek sam postavljao pitanja zbog nepravde koja se dešava oko nas. Moj prvi angažman bio je u jednom izbegličkom centru tokom devedesetih. Nisam znao da se to zove aktivizam, želeo sam da pomognem ljudima koji su ostali bez ičega. Kasnije sam radio sa Romima i Romkinjama, zatim na pitanju porodičnog nasilja, potom se zalagao se za ukidanje vojnog roka, stajao za žrtve Srebrenice, ali sam u jednom trenutku shvatio da kultura rata, mržnje i straha neće prestati dok LGBT zajednica ne bude vidljiva i iz dana u dan sve više prihvaćena. Istovremeno, kao neko ko pripada toj zajednici i zbog toga živi u strahu, shvatio sam da moram da kažem kako mi je, kako se osećam i da niko drugi neće to da učini za mene. 
Bavljenje aktivizmom me je puno koštalo, bio sam napadnut i verbalno i fizički, stan su mi demolirali nekoliko puta, sedam gradova u Srbiji je bilo oblepljeno Obrazovim plakatima sa mojim slikama, doživljavao sam ponižavajuća vređanja, ali sa druge strane sve to mi je pomoglo da cenim život, druge ljude, da se radujem malim pobedama i što mi je izuzetno važno - da zavolim sebe baš ovakvog kakav sam. To često poručujem mladim LGBT ljudima koji mi pišu preko Facebooka.

Gay Serbia: Kako danas vidiš LGBT scenu u Srbiji i da li se po tvom mišljenju popravio položaj LGBT osoba u odnosu na raniji period?

Boban Stojanović: Jeste. Naredne godine na Nedelji ponosa obeležićemo 25 godina LGBT aktivizma u Srbiji. Kada pogledamo u dokumenta koja prate rad organizacija, inicijativa i kada stavimo na papir šta sve imamo od zakona, koliko se o ovoj temi govori u medijima - možemo da budemo zadovoljni. Uvek može bolje, ali kada pričamo o ljudskim pravima ona su proces koji se odvija neprestano, nema kraja. Izuzetno poštujem ono što su aktivisti i aktivistkinje radili tokom prvih 20 godina, čini mi se da je priča o Prajdu, od 2009. godine na ovamo, otvorila dijalog o našem postojanju na suštinski način. Sada niko ne može da kaže da ne postojimo, a vidljivost LGBT ljudi je preduslov svakom boljitku.

Gay Serbia: Šta je neophodno da bi se popravio položaj LGBT osoba u Srbiji?

Boban Stojanović: U društvu u kome nas svako pljuje i omalovažava potrebno je pokazati da smo tu, potrebno je da se što više ljudi osnaži da napravi coming out. Tako će nas biti više, osećanje pripadnosti i prihvaćenosti biće jače, a cela ova priča o poštovanju prava LGBT zajednice izašla bi iz okvira sadašnjeg aktivizma i postala mnogo humanija. Potrebno je osnažiti LGBT osobe da formiraju zajednicu koja je podržavajuća sama prema sebi, čiji se članovi uvažavaju u raznim aspektima njihovog života. To bi podiglo nivo samopouzdanja, a samim tim i nivo lične bezbednosti i celokupnog kvaliteta života LGBT zajednice. LGBT osobe treba da uzmu svoj život u svoje ruke.

Gay Serbia: Misliš li da postoji sujeta medu aktivistima?

Boban Stojanović: Naravno da postoji, kao i među svim drugim ljudima, ali mislim da se tome daje prevelika pažnja. Ono što je opasno kada postoji sujeta među nama je da se lični animoziteti pretvaraju u političke fraze koje često zvuče logično. Svako ko je pročitao jednu knjigu o istoriji pokreta za oslobođenje crnaca i crkinja, oslobođenje žena ili LGBT pokreta zna da se ljudska prava jednako lako gube kao što se dobijaju i da smo mi deo ranjivih grupa u okviru kojih se svaka slabost množi sa tri. Takođe, svako ko nešto radi na ovom polju zna koliko je to teško u ovim uslovima i verujem da svako ko pljune na rad svog kolege, na prvom mestu ne poštuje sebe i svoj rad, pa samim tim nema kapacitet da poštuje drugog i tuđi rad.
Moj stav i stav ljudi sa kojima radim je da možemo da se ne slažemo, ali da poštujemo rad svojih kolega i kolegenica. I dalje smatram da je u Srbiji LGBT aktivizam hrabrost i ludost u isto vreme i ne postoji vrsta satisfakcije koja to može nadoknadi strah sa kojim se svakodnevno suočavamo.

Gay Serbia: Da li misliš da je Prajd potreban?

Boban Stojanović: Naravno. Zato sa svojim prijateljima i prijateljicama insistiram na istom. Prajd je prvi iskorak iz tišine u kojoj nas uče da živimo. Koliko god da se stvari menjaju, parovi koji dobijaju kredite za stan su strejt, na bilbordima su strejt parovi, ideja o ljubavi je još uvek prevashodno usmerena ka heteroseksualnim odnosima, a takozvani muško-ženski odnosi su prečesta tema. Nas, LGBT osoba kao da nema. Moramo da podignemo svoj glas, pokažemo lice i kažemo da svet pripada nama. Moj partner i ja smo zato želeli da se poljubimo na Prajdu, da pokažemo da taj javni prostor pripada i nama. To je Prajd. 
Znamo da su danas ljudska prava normativna: znamo šta sve postoji negde tamo i želimo da to isto imamo ovde. To je u redu, ali najznačajnije od svega je da LGBT zajednice pokaže da postoji, da se bori za svoja prava, da postoje ljudi koji tu posramljenu zajednicu podržavaju. Ako nas nema, ko će nam verovati da su naša prava ugrožena i da su naši životi takvi kakvi su, samo zato što volimo na način za koji kažu da je drugačiji. To je Prajd.

Gay Serbia: Šta te iznervira u sekundi?

Boban Stojanović: Ništa. Naučio sam da prihvatam svaku situaciju na koju naiđem i razvio sam sistem koji veoma brzo postavlja stvari na njihovo mesto.

Gay Serbia: Gde vidiš sebe za 5 godina?

Boban Stojanović: Želim da sa jednim brojem ljudi koji su već godinama u aktivizmu podržimo stvaranje nove generacije LGBT aktivista i aktivistkinja u narednih nekoliko godina i da se onda, polako, povučemo sa scene. Novi ljudi pripadaju novim generacijama, razmišljaju drugačije i imaju drugačije vizije o tome gde žele da žive. Ja ću biti negde u publici i gledati njihov performans sa punim srcem. 
Na ličnom planu, voleo bih da se bavim pisanjem i motivacionim govorništvom.

Gay Serbia: Šta je po tebi obeležilo 2014. godinu?

Boban Stojanović: U širem kontekstu to su katastrofalne poplave koje su se desile u maju, ali i nekoliko meseci nakon toga. Puno stvari je bilo pomereno zbog toga a mi smo pokazali da kao društvo još uvek imamo kapaciteta da budemo dobri i solidarni jedni prema drugima.

Gay Serbia: Šta je po tebi obeležilo LGBT scenu u 2014. godini?

Boban Stojanović: Parada ponosa u Beogradu. Nedelja ponosa. Sonja Sajzor. Solidarnost koju je LGBT zajednica pokazala tokom poplava u maju. Sve više gay-friendly mesta u gradu. Jelena Kleinschnitz. Pojavilo se nekoliko novih inicijativa i to je super. Podrška insitucija LGBT pravima i Prajdu. Raduje me da je trans zajednica vidljvija. Kao i queer zajednica.

Gay Serbia: Pesma koja je po tebi obeležila 2014. godinu?

Boban Stojanović: Kiesza - Hideaway. Definitivno.

Gay Serbia: Šta ćeš poklanjati drugima za Novu godinu?

Boban Stojanović: Od onih sam ljudi koji se Novog godini raduju zbog nekoliko dana odmora od papirologije i birokratije, ali koji smatraju da svaki dan može biti Nova godina. Volim da ljudima poklanjam i od njih dobijam lepe trenutke i pozitivne vibracije, jer verujem da se to najviše pamti i da najviše znači drugima. Jednako kao što znači i meni.

Gay Serbia: Gde ćeš dočekati 2015. godinu?

Boban Stojanović: U krugu porodice: dečko, mačka i ja. Dugo sam radio na tome da ta dva bića pored mene budu prihvaćena od strane drugih kao moja porodica i kada su neki važni trenuci volim da ih delim sa njima.

Gay Serbia: Događaj kome se već raduješ u 2015. godini?

Boban Stojanović: Možda je odgovor neočekivan, ali - Prajd! Mislim da će biti super. Već radimo na njemu, menjamo puno toga i (kako se kaže pozorišnim žargonom), fiksirali smo stvari koje su bile dobre. Od Prajda do danas smo organizovali preko 40 sastanaka sa LGBT organizacijama, pojedincima i pojedinkama koji pripadaju zajednici i koji su imali šta da nam pametno kažu. Ponosan sam što smo napravili taj korak jer Prajd pripada svima koji žele da nam kao zajednici bude bolje.

Gay Serbia: Preporuči nam:
- knjigu: Obuci svoju porodicu u somot i džins, Davida Sedarisa i Cena soli, autorke Patriše Hajsmit. Obe je objavio Samizdat B92 i odlične su.
- film: Boyhood
- mesto za izlazak: Pleasure. Naročito u 03:01 subotom.
- kondom: To je stvar koja se tiče obe ili više zainteresovanih strana, pa je stvar dogovora.

Gay Serbia: Neka poruka za kraj?

Boban Stojanović: Imam dve. Može? Hvala.
Prva je: Srećan vam rođendan. Gay-serbia je istorijski važan prostor za LGBT zajednicu u Srbiji. Ranije, dok nije bilo drugih portala, neke važne stvari, posebno vezane za coming out nalazio sam upravo ovde i to mi je puno pomoglo da shvatim da sam OK iako sam gej. I drugima je. A neki su se ovde i smuvali.
Druga poruka je iz moje knjige: Za loše stvari nema opravdanja, ali ima leka - ljubav!


Izvor:www.gay-serbia.com