U specijalnom dodatku štampanog izdanja lista Danas o ljudskim pravima povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, govorili su predstavnici/e LGBTI i organizacija koje se bave pravima manjinskih grupa u Srbiji o trenutnom položaju zajednica čija prava zastupaju. Jedna od sagovornica bila je i Jovanka Todorović, koordinatorka programa javnog zagovaranja Getena.

Kako ocenjujete trenutni položaj LGBT+ osoba u Srbiji?

LGBT+ osobe u Srbiji i dalje nisu ravnopravni građani i građanke našeg društva. Ono što primećujem kao pozitivnu promenu, ne samo po podacima iz anketa, već i kao dominantnu tezu u javnom diskursu, jeste veće razumevanje problema koje imaju LGBT+ osobe, i sve ozbiljniji konsenzus da se urede velike pravne praznine koje predstavljaju osnov za diskriminaciju. Tu pre svega mislim na podršku javnosti da se regulišu istopolna partnerstva i zato verujem da bi ova tema uskoro mogla da se nađe na javnoj raspravi. Ono što i dalje predstavlja veliki problem, jeste nasilje u primarnoj porodici, usled nespremnosti roditelja da prihvate svoje LGBT+ dete, vršnjačko nasilje i problemi pri zapošljavanju. Te oblasti treba temeljno i konstantno unapređivati, uz sinergiju državnih organa i civilnog sektora. Kada su u pitanju transrodne osobe (osobe čiji se rodni identitet razlikuje od pola pripisanog po rođenju) problemi se dodatno usložnjavaju. Stigma i distanca prema ovoj zajednici je i dalje jako visoka. Uz to, na našem na tržištu je već duže vreme nestašica hormona a pored toga, hormoni, iako obavezni za sve trans osobe koje su hirurški prilagodile svoje telo, nisu na beloj listi, tj. nije ih moguće uzeti besplatno uz recept. Geten je prošle godine uradio istraživanje o potrebama trans zajednice u kojem su učestvovale 72 trans osobe, i od onih ispitanika koji su zaposleni, trećina (34%) je doživela neki oblik nasilja ili diskriminacije prilikom zapošljavanja koji imaju veze s rodnim identitetom. Kada je reč o oblasti zdravstva, trans zajednica je kao prioritet prepoznala rešavanje problema nestašice hormona, edukovanje lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i decentralizaciju trans specifičnih usluga. Veliki problem za trans osobe predstavlja i neujednačena praksa izdavanja ličnih dokumenata sa izmenjenom oznakom pola. Zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Geten će naredne dve godine sprovoditi treninge za matične službe u 23 opštine u Srbiji kako bi se sprečilo arbitrarno postupanje, koje vodi ne samo diskriminaciji trans osoba, već i u nekim slučajevima nehumanom postupanju (utvrđivanje izgleda genitalija putem sudskog veštačenja i sl.).

Da li je premijerka Ana Brnabić, autovana lezbejka, doprinela poboljšanju položaja LGBT+ osoba?

Iako prva premijerka iz LGBT+ zajednice nije direktno doprinela promeni (ni primeni) nijednog zakona, strategije ili nekog drugog pisanog dokumeta koji bi suštinski poboljšali položaj LGBT+osoba u Srbiji, smatram da je samo postavljanje na najvišu poziciju u državi, uticalo na jednu važnu stvar - da položaj, problemi i uopšte, postojanje LGBT+ osoba budu zastupljene teme u javnom diskursu. Kao predsednica Vlade, propustila je priliku da usmerava rad nadležnih ministarstava u pravcu regulisanja pravnih praznina, poput zajednica života istopolnih parova i regulisanja pravnog priznanja roda. Ona sama je u neregulisanom odnosu sa svojom partnerkom i detetom i neshvatljivo mi je da nema senzibiliteta prema svom ličnom problemu. Stičem utisak da predsednica Vlade ne želi da inicira nijedan zakon koji bi doprineo većoj ravnopravnosti LGBT+ osoba, kako joj se ne bi zamerilo da se time bavi iz sitnosopstveničkih interesa. Ako globalno pogledamo, bivšem predsedniku SAD-a su takođe zamerali što nije ništa uradio kao prvi „crni“ šef države da se poboljša socio-ekonomski položaj Afroamerikanaca, te mu to dođe kao neko novo pravilo u političkom ponašanju.

Zašto je važno doneti zakon koji bi regulisao istopolna partnerstva?

Regulisanje istopolnih partnerstava je apsolutni pravni prioritet koji bi regulisao sivu zonu zajednica života dvoje ljudi, ali bi to bio pre svega bio jedan human čin prema svim istopolnim parovima i njihovoj deci. Ne postoji nijedan održiv argument da se zakonski ne regulišu odnosi koji postoje u društvu, jer će time istopolni parovi steći samo ono što imaju lica u braku, nikakve posebne privilegije. Činom sklapanja partnerstva stiče se pravo tretiranja partnera i partnerki kao članova porodice u različitim životnim situacijama, osiguranja, izdržavanja, medicinskih tretmana, poreskih olakšica, i reguliše se čitav niz imovinsko pravnih odnosa. Veliki broj evropskih zemalja, čak i naš sused, Crna Gora, je na neki način ovo pitanje regulisalo – ili kao brak ili kao građansko partnerstvo. Regulisanje istopolnih partnerstava se nalazi u nacrtu Građanskog zakonika kao važno pitanje, ali njegovo donošenje neće odmah urediti ovu oblast, zapravo biće potreban poseban zakon, a model takvog zakona je uradila organizacija Labris.

Izvor