Viktorijanski „hermafroditi” – kako su obično bile nazivane interseksualne osobe s polno neodređenim telima – naveli su medicinske stručnjake s kraja devetnaestog veka da postave pitanje šta nekog čini muškim ili ženskim bićem i uporedo s tim, da iznesu na videlo latentne sumnje u vezi sa prirodom muškaraca i žena.

Prema mišljenju istoričarke nauke Alis Dreger, svojim narušavanjem anatomskih granica pola viktorijanska hermafroditska tela neminovno su postala mesto za pretresanje i utvrđivanje društvenih granica pola. Odgovarajući na pretnju koja dolazi od hermafrodita, lekari toga doba su učinili sve što su mogli kako bi u praksi pokušali da razreše svaki slučaj sumnjivog pola, dijagnostikujući uvek postojanje ili „pravog" muškog ili „pravog" ženskog pola kod takvih osoba. Dreger takođe napominje da je sve do kraja devetnaestog, kao i u prvim decenijama dvadesetog veka, medicinska zajednica i dalje pokušavala da odredi osobine koje definitivno određuju pol muškog ili ženskog bića i da to primeni na hermafrodite. Najzad, ona tvrdi da istraživači nisu ograničili ove karakteristike na delove tela, već su u svoja razmatranja uključivali i ponašanja i želje.

Emisija se emituje od ponedeljka 6. do petka 10. novembra od 22 časa na trećem programu radio Beorada.

Ovaj tekst, izvorno objavljen 1995. godine u časopisu Victorian Studies, prevela je s engleskog jezika Ivana Petraš.

Urednik: Predrag Šarčević
Izvor: RTS Treći program