nasilje lgbt1Primeri nasilja nad pripadnicima LGBT populacije i dalje prolaze nekažnjeno a policija, bar kako svedoče neki aktivisti LGBT koji su nasilje prijavili ne čini dovoljno da bi nasilnike privela pravdi. Otuda ne čudi što je u našoj anketi oko polovine ispitanika iz svih delova Srbije reklo da bi policija trebalo da uvede dodatne mere kako bi LGBT populacija u Srbiji bila bezbednija. Iako je leto učinilo svoje, pa je odziv učesnika bio manji nego u junu, ipak je u svim uzrastima (sa izuzetkom populacije od 15 do 19 godina koja je bila znatno manje aktivna u iznošenju svog mišljenja) ovaj odgovor bio preovlađujući.

Druga od četiri ankete koje Centar namerava da sprovede tokom trajanja projekta „Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: studija slučaja LGBT" sprovedena je od 10. jula do 10. avgusta na teritoriji Srbije i obuhvatila je uzrast ispitanika od 15 do 44 godine. Ispitanici su svoje odgovore mogli da ostave na stranici Centra i da se detaljnije upoznaju sa projektom koji sprovodimo.

Prvenstveni cilj ankete je da animira što širi krug ljudi, pre svega preko društvenih mreža, da razmišljaju o položaju LGBT zajednice u srpskom društvu i o ključnim akterima koji utiču na njihovu bezbednost.

Po učešću u anketi najaktivniji su bili ispitanici iz Beograda i to oni uzrasta od 20 do 24 i 25 do 29 godina, a za njima slede ispitanici iz Vojvodine u grupi od 25 do 29 godina, zatim ponovo Beograđani starosti od 30 do 34 godine, i ispitanici od 24 do 29 godina iz Šumadije i Zapadne Srbije.

Iako je reč o sasvim drugačijem metodu prikupljanja odgovora, ovakvi rezultati se slažu sa našim prethodnim istraživanjem „LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti" u kojem je značajan broj ispitanika koji su učestvovao u dubinskim intervjuima rekao da se retko obraća policiji jer nema poverenja da će MUP reagovati na njihovo obraćanje.

Evo nekih karakterističnih rezultata iz Centrove studije iz 2011:

Većina pripadnika LGBT vidi MUP i Ministarstvo odbrane kao neefikasne institucije koje ne doprinose njihovoj bezbednosti

Aktivisti LGBT su znatno izloženiji nasilju ali i spremniji da ga prijave policiji nego manje vidljive osobe iz LGBT populacije

Neheteroseksualne osobe prijavljuju slučajeve izloženosti

nasilju službama za podršku u okviru LGBT organizacija ali ne i policiji

Pripadnici LGBT nespremni su da nasilje i pretnje prijave policiji, jer čak i kada ona obavi svoj deo posla, zakaže pravosuđe

Policija nije spremna da nediskriminatorno štiti pripadnike LGBT, posebno u manjim mestima i gradovima

Žene u policiji mogle bi doprineti boljoj komunikaciji sa LGBT zajednicom ali ih nema dovoljno u policijskim patrolama

Sudeći po rezultatima naše ankete, čini se da su se stvari veoma malo pomalo pomerile napred.

Sa tezom da MUP treba da preduzme dodatne mere kako bi LGBT populacija u Srbiji bila bezbednija uglavnom se slaže 13,5% ispitanika. Kad im se pribroje onih 54,03% koji to rezolutno tvrdi, dve trećine ispitanika podržava ovaj stav.

Neodlučnih je 9,45% a onih koji se delimično ili potpuno ne slažu sa tom tvrdnjom je oko 23%. Tačnije, 12,15% se delimično ne slaže sa tom tvrdnjom a 10,8% se u potpunosti ne slaže.

Kako pokazuju grafikoni, situacija je po delovima Srbije i po uzrasnim kategorijama veoma različita a tome je doprineo i relativno manji broj odziva na anketu, pa rezultate treba pre svega smatrati ilustrativnim.

Projekat Centra „Reforma sektora bezbednosti i ljudska bezbednost: studija slučaja LGBTI" upravo se bavi pitanjem bezbednosti LGBT i predstavlja svojevrsni nastavak ranije Centrove studije Ranijve grupe i reforma sektora bezbednosti: studija slučaja LGBT (2011) i uporednu analizu starih i novih rezultata.

Centrova studija iz 2011. godine je prva analiza o bezbednosti LGBT populacije u Srbiji u kontekstu njihovog odnosa sa policijom i vojskom. Rezultati prethodne studije dostupni na srpskom i na engleskom jeziku.

Centar će u okviru ovog novog projekta utvrditi ostvarene napretke i identifikovati dinamiku odnosa između reformi sprovedenih od 2011. godine i ljudske bezbednosti LGBT populacije.

Cilj projekta je podizanje svesti o reformama sektora bezbednosti i politikama prema ranjivim grupama sa ciljem unapređenja njihove bezbednosti. Time ćemo doprineti razvoju i jačanju saradnje između državnih institucija i NVO u polju bezbednosti, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

Detaljne rezultate stavova ispitanika pogledajte na grafikonima.

Rezultate prve ankete možete pogledati ovde.

Ukoliko želite da učestvujete u našoj trećoj anketi Da li je u poslednjih pet godina popravljena bezbednost LGBT populacije?, možete glasati ovde.

Rezultate anketa i istraživanja Centra možete pratiti na sajtu Centra www.publicpolicy.rs i na društvenim mrežama. TW: @PublicPolicyRS | FB: PUBLICPOLICY.RS | LinkedIn: Centar za istraživanje javnih politika