Bivša jugoslavenska oaza tolerancije danas je sinonim za netrpeljivost: ‘Sigurna mesta više ne postoje‘ Nova konzervativna vlada Janeza Janše opet kreće putem netrpeljivosti prema LGBTQ+ populaciji.
Mesec ponosa (od 1. do 30. juna) ima još veći značaj ako se tokom ostatka godine osećate nevidljivo. Mnogi pripadnici LGBTQ+ zajednice u Sloveniji veoma dobro znaju šta to znači. U živopisnoj Ljubljani ne postoji četvrt, pa čak ni ulica, koja bi zaista mogla da se smatra gej-frendli. Isto važi i za druge, manje slovenačke gradove.
„Ako govorimo o mestima koja su izričito prijateljski nastrojena prema LGBT osobama, nema ih mnogo“, kaže Barbara Rajgelj, advokatica koja u centru Ljubljane vodi i bar u kojem se održavaju događaji za gej osobe. Rajgelj upozorava da netrpeljivost koju podstiču politički lideri sve više utiče na stanje u Sloveniji.
„Sigurna mesta postajaće sve važnija jer nasilje dolazi odozgo nadole, od parlamenta preko digitalnih medija do fizičkog prostora. Vidim da ljudi postaju sve hrabriji u otvorenom iskazivanju svoje mržnje“, rekla je za Deutsche Welle.
Jasna poruka nove vlade
Prethodnih godina Mesec ponosa i brojni događaji koji ga prate pružali su deo takvog sigurnog prostora. Istovremeno su svake godine podsećali da Slovenija, uprkos nedostatku fizičke infrastrukture, ima živu i aktivnu LGBTQ+ zajednicu.
Ove godine, međutim, Mesec ponosa bio je manje veseo nego inače, pre svega zbog nedavno formirane desne vlade u Sloveniji. Vlada je odlučila da je period uoči centralnog događaja, Parade ponosa u Ljubljani 13. juna, pravo vreme za uklanjanje dugine zastave koja je bila istaknuta ispred Ministarstva kulture.
U zvaničnom saopštenju ministarstvo je taj potez obrazložilo tvrdnjom da „mora da predstavlja sve građane i sve kulturne radnike bez obzira na njihova lična uverenja, identitet ili pogled na svet“. Nije, međutim, objasnilo na koji način uklanjanje dugine zastave predstavlja LGBTQ+ osobe, niti da li to znači da je udovoljavanje homofobnim stavovima postalo zvanična politika.
Za vreme prethodne vlade levog centra, na čijem je čelu bio premijer Robert Golob, zastava je redovno bila istaknuta tokom Meseca ponosa. Odlazeća vlada podigla ju je početkom juna, pre nego što je nekoliko dana kasnije dužnost preuzeo novi premijer Janez Janša.
Tek sada je vreme da se izađe na ulicu
Uklanjanje dugine zastave bio je jedan od prvih poteza njegove nove vlade. Za aktiviste koji se bore za prava LGBTQ+ osoba u Sloveniji to je veoma jasna poruka. „Iako smo očekivali da će se to dogoditi, taj čin imao je snažnu simboličku težinu. Time nam je jasno poručeno, i LGBT zajednici i društvu u celini, da su se stvari promenile“, kaže Simona Muršec, organizatorka Parade ponosa u Ljubljani.
Te promene već se osećaju, a LGBTQ+ osobe i njihovi saveznici na njih reaguju. Ovogodišnja Parada ponosa okupila je više učesnika nego prethodnih godina. Organizatori procenjuju da je broj učesnika bio veći za nekoliko hiljada u odnosu na prethodna dva izdanja, što direktno povezuju sa stavom vlade. Međutim, izazovi su takođe bili veći.
Pojačane mere bezbednosti trebalo je da spreče fizičke napade, ali nisu mogle da zaustave verbalno vređanje učesnika niti uznemiravanje van same povorke.
„Napadaju ih organizovane grupe mladih muškaraca koji nose fašistička i nacistička obeležja“, kaže Muršec. Dodaje da su napadači bacali jaja, gurali ljude na zemlju, kao i da su, kao svojevrsnu eskalaciju poteza Ministarstva kulture, oduzimali i spaljivali njihove dugine zastave.
Nasilje sa državnog vrha
„Svi ti ljudi koji dolaze da napadaju LGBT osobe nisu se pojavili preko noći. Takvi su zato što su političari godinama radili na tome da ih stvore, podržavaju i podstiču. Sada vidimo posledice, a biće još gore.“ Sve se to događa samo četiri godine nakon što je slovenački Ustavni sud izjednačio pravo na brak za LGBTQ+ osobe. Dve godine kasnije istopolnim parovima zagarantovan je i pristup medicinski potpomognutoj oplodnji.
Rajgelj i Muršec tvrde da se nakon zakonskog priznavanja tih prava pojačala i anti-LGBTQ+ retorika. Istovremeno je porastao broj verbalnih i fizičkih napada, a obe strahuju da bi se stanje pod novom vladom moglo dodatno pogoršati.
Ipak, čuju se i optimističniji tonovi. Miha Lobnik osnovao je krajem devedesetih godina organizaciju Legebitra, koja se bavi pravima LGBTQ+ osoba. Danas obavlja dužnost zaštitnika načela jednakosti i zastupa osobe koje su bile žrtve diskriminacije.
Lobnik smatra da je nova vlada možda samo želela da brzo udovolji krajnje desnom delu svog biračkog tela. „U ovom trenutku ne bih bio previše zabrinut“, kaže. „Moguće je da je reč o nekoliko signala kojima se nastoji da se umiri najdesniji deo birača, ali koji neće ozbiljnije ugroziti prava ljudi.“
Ugrožena tolerancija čitavog društva
Ipak, upozorava da anti-LGBTQ+ poruke ne smeju da postanu „dominantne i opšteprihvaćene“, jer bi to ugrozilo „otvorenije i tolerantnije društvo kakvo je Slovenija postala tokom poslednjih 30 godina“.
To upozorenje dobilo je dodatnu težinu nakon predloga predsednika Državnog zbora Zorana Stevanovića da se zabrani isticanje zastava „za koje ne postoji zakonski osnov“.
Stevanović tvrdi da isticanje simbola poput dugine zastave „dodatno produbljuje podele u već podeljenom društvu“.
Iako je na vlasti manje od mesec dana, vlada koju podržava Stevanovićeva desna populistička stranka Resni.ca deluje kao jedna od onih koje najviše doprinose produbljivanju podela u Sloveniji, piše Deutsche Welle.
