Kako se engleski jezik menja i reflektuje finese roda; razmišljanja jedne transrodne osobe.

Lauren Hennessy Pre nekoliko godina je grupa dece školskog uzrasta u Baltimoru počela da koristi kao deo svog slenga novu rodno neutralnu zamenicu „yo“, kao na primer u rečenici „so yo went to the store and bought a juice and a magazine“ ili „hand it to yo“. To je prva zamenica u trećem rodu koju sam ikada čuo a koja ne zvuči smešno, degradirajuće niti separatistički. Mogu je koristiti svi kada govore o bilo kome, i korišćenjem ove zamenice potire se rodno/polno zasnovano pretpostavljanje o određenoj osobi. Ovi mladu su, a da toga nisu ni svesni, pronašli realistično rešenje problema, tako što su skovali zamenicu koja se može odnositi na i koristiti i za žene, i muškarce i bilo koga između. Zamenica „yo“ se prvi put pojavila 2008, i od tada nije ušla u širu upotrebu u meri u kojoj je trebalo. Potrebno je određeno vreme za period navikavanja, ali što je više koristimo i rasprostanjujemo, pre će se „primiti“, i manje ćemo morati da brinemo oko toga da li ćemo nekoga uvrediti ili ne, jer nismo upotrebili određenu zamenicu koja odgovara našim raznolikim i raznovrsnim rodnim identitetima.

Dok sam išao u školu, učili su nas da su pol i rod isto. „Devojčice“ i „dečaci“ bili su odvojeni na časovima iz zdravstevnog vaspitanja, tako da su obe grupe podučavane odvojeno o zdravom heteroseksualnom seksu i odvojeno se i nosile sa specifično muškim, odnosno ženskim pitanjima koja su postajala bitna s ulaskom u pubertet. Pošto smo bio razvrstan u „žensku grupu“, sećam se da sam bio zbunjen i zgrožen dok sam učio kako da navučem kondom na krastavac, jednu od tehnika koje su mi bile neophodne za pretpostavljene i neizbežne seksualne susrete sa dečacima.

Ali vremena su se promenila. Kao što smo šezdesetih počeli da uviđamo i prihvatamo da neki momci vole momke, a neke devojke vole devojke, danas sve više prihvatamo činjenicu da su neki dečaci rođeni u ženskim telima, a neke devojke u muškim telima. E sad, da li su ti ljudi strejt ili gej nevažno je u odnosu na to kako se oni osećaju i percipiraju sebe.

Ja sam strejt muškarac koji je igrom slučaja rođen u ženskom telu. I shvatam, ni meni to baš nije sasvim jasno. Počeo sam da kapiram celu situaciju kada sam doznao za reč koja se koristi za osobe poput mene: „transrodnost/transrodni“. Pomislio sam, „Hej, pa mi zaista postojimo!“

U poslednje vreme, transrodni ljudi kao što sam ja, počeli su da se pojavljuju u medijima, a verovatno i u krugovima u kojima se i vi krećete. Više ne pokušavamo da sakrijemo to ko smo i ne želimo da budemo asimilovani u tišini. Kao što se i pokret za gej prava pojavio kasnih šezdesetih, danas imamo sličan pokret transrodnih ljudi, među kojima ima i onih strejt i gej. Zahtevamo da kada se o nama govori koriste zamenice koje odgovaraju našim rodnim identitetima. U mom slučaju to bi značilo da, iako izgledam kao „devojka“, kada se o meni govori treba koristiti reči „on“, „njemu“ i „njegovo“.

Uzevši prethodno u obzir, treba da kažem i da nisam baš nešto buč. I dalje stavljam ajlajner. Sviđa mi se kako mi stoji. Kosa mi je duga, a ponekad nosim i visoke potpetice. Imam osećaj da to ponekad izgleda kao preoblačenje, malkic je to kao neki drag, ali trudim se najbolje što mogu i pokušavam da ostanem veran sebi.

Ne želim da prolazim kroz tranziciju i dobijem muško telo poput mnogih drugih trans momaka, delimično zbog toga što sam glumac i verujem da ću biti uspešniji u tom polju ukoliko ostanem u sadašnjem telu. Takođe sam prigrlio ovakav izgled kao deo svoje uloge u borbi protiv preklapanja i stapanja pola i roda u jedno.

Pa ipak, pošto sam shvatio da sam transrodan i da nisam lud, počeo sam da smatram da mi pripada priznanje da sam ja u stvari muškarac. Oduvek mi je izgledalo da tako i treba da bude, da je to ispravno, ali ranije nisam shvatao da mi to priznanje i sleduje, pošto izgledam kako izgledam. Počeo sam sve češće da tražim od svoje devojke da kada o meni govori koristi zamenice za muški rod. „To mi prija“, rekao sam joj. Osećao sam se priznato i potvrđeno. Nikada se nisam pronalazio u zamenicama za ženski rod; uvek bih pravio malu pauzu pre nego što bih odgovorio na pitanje. (Isto važi i za ulazak u ženski toalet ili štikliranje polja „žensko“ na zvaničnim dokumentima ili konkursima za posao.) Ali do dan danas, prijateljima koji me poznaju kao muškarca, pa čak i mojoj devojci teško pada da se uvek sete da priznaju moj muški identitet koristeći odgovarajuće zamenice koje mnogi cisrodni muškarci uzimaju zdravo za gotovo. A zbog čega sve to? Zato što izgledam kao devojka.

To me je dovelo do otkrića da se zamenice ne zasnivaju na rodu, već na izgledu. Pošto sam to shvatio, imam i više strpljenja sa ljudima koji koriste zamenice u ženskom rodu kada govore o meni. Shvatio sam da živimo u društvu koje veliki akcenat stavlja na vizuelnu dimenziju. Međutim, znam i da ako dozvolim da „pogrešne“ zamenice tek tako prođu i ne zahtevam da ljudi kada o meni govore, govore s poštovanjem prema tome kako se ja osećam, to može da izgleda kao predaja izuzetno važne bitke za poštovanje različitih rodnih identiteta. Nisam siguran da znam kada treba da potegnem tu priču,  niti kada sam previše politički korektan ili čak i licemeran. Pretpostavljam da se uplićem u osetljiv zadatak da pokušam da postepeno postavim izazov društvu i njegovim predstavama o tome šta je „muško“, a šta „žensko“. Da, tranzicija je hrabar i važan proces, ali isto tako smatram da je važno da ljudi počnu da primećuju i prihvataju muškarce koji izgledaju kao ja, i žene koje izgledaju kao bilo koji muškarac na ulici.

Kada su u pitanju prijatelji i kolege, teško mi je da provalim šta želim. S jedne strane, želim da budem uspešna „glumica“, ali s druge, ja sam muškarac, pravi strejt tip, koji je osetljiv, ali kome ipak ne nedostaje muškog ega, pomalo je i seksista, priznajem, i sve drugo što ide uz to kad međ nogama imaš falus (ili barem osećaj fantomskog falusa koji je oduvek bio deo mene, ali to je već priča za sasvim drugi blog post).

I šta je onda rešenje? Ima mnogo muškaraca oko nas rođenih u ženskom telu, i mnogo žena u muškom koje srećemo svakodnevno. Treba li da budemo primorani/e na tranziciju samo da bismo bili „prihvaćeni“ i „potvrđeni“ i „poštovani“, kao osobe koje pripadaju rodu s kojim se istinski identifikujemo? Ne, svi/e mi se ne osećamo tako, niti bismo morali/e da se osećamo tako, i verovatno nećemo ni napraviti takav izbor. Pa onda, zašto ne bismo koristili zamenicu „yo“? Na kraju krajeva, reči mogu biti mnogo ubojitije i mogu nas povrediti gore od pravog drvlja i kamenja.

 

Prevod: MJ

Izvor: huffingtonpost.com

Transrodnost

  • Trans osobe i KOVID-19 +

    Trans osobe i KOVID-19 Na Svetski dan zdravlja 2020, prenosimo prevod teksta organizacije Transgender Europe o trans osobama i oboljenju COVID-19. Opširnije...
  • Istraživanje pokazalo: Većina trans osoba prvi put propituje svoj rod pre sedme godine života +

    Istraživanje pokazalo: Većina trans osoba prvi put propituje svoj rod pre sedme godine života Većina trans osoba u sedmoj godini života prvi put razmišlja o svom rodu, tj. dovodi ga u pitanje, kažu naučnici. Opširnije...
  • Bangladeš: hidžre najzad dobile puno pravo glasa +

    Ananja Banik (desno) Krajem aprila prošle godine, marginalizovanoj transrodnoj zajednici Bangladeša dato je pravo da se s ispravnim identitetom registruju kao glasači/ce.  Opširnije...
  • Svi smo mi transformersi: Astrološki pogled na seksualnost +

    Svi smo mi transformersi: Astrološki pogled na seksualnost Zašto je trans samo moć tranformacije? Kako da na sebe ne navučemo seksualnu sramotu? Zašto nam je teško da se autujemo ili transformišemo? O svemu ovome, Dušan Jurić, psihlog, za Opširnije...
  • Obezbediti uslove za nezavisnost pravosuđa +

    Obezbediti uslove za nezavisnost pravosuđa Nadležni u Srbiji trebalo bi da u ovoj godini obezbede uslove za poštovanje vladavine prava u brojnim oblastima, što bi uključivalo i uspostavljanje efikasnih kontrolnih mehanizama, ocenjuju sagovornice Danasa. Opširnije...
  • 1