Ovogodišnja Nedelja ponosa biće održana od 12. do 19. septembra, sa sloganom “Ljubav je zakon”, a tradicionalni prajd marš zakazan je za subotu, 18. septembra, s početkom od 16.30 časova. Šetnja kreće iz parka Manjež. 

Ovo je za Danas najavio Goran Miletić, član Organizacionog odbora Beograd Prajda.

Upitan u kakvoj atmosferi LGBT+ zajednica dočekuje Nedelju ponasa, Miletić kaže da se okruženje za LGBT+ osobe nije se puno promenilo jer su, kako ističe, nasilje i diskriminacija i dalje dva ključna problema.

“Pored toga, veliko je razočarenje zbog zaustavljanja izrade zakona o istopolnim partnerstvima. Ceo proces je i počeo i zaustavljen voljom predsednika Srbije, što je veoma loša i neprihvatljiva poruka. Novi izlivi homofobije tokom rada na ovom zakonu su još jedan problem, na koji nema reakcije predstavnika vlasti, ali često ni predstavnika opozicije”, ukazuje Miletić.

Koji nas sve događaji čekaju na ovogodišnjoj Nedelji ponosa?

– Nedelja ponosa će početi 12. septembra prvom predstavom ovogodišnjeg Pride Theatre u okviru koga će gostovati nekoliko izvrsnih evropskih predstava koje za tematiku imaju stvarnost u kojoj žive pripadnici LGBT+ zajednice. Pored toga, u okviru Nedelje ponosa organizovaćemo Međunarodnu konferenciju o inkluziji LGBT+ zajednice, Prajd forum, dnevne razgovore sa zajednicom, izložbe, žurke, filmski program i domaću premijeru dokumentarnog filma “Dobrodošli u Čečeniju” koji se bavi progonom zajednice u tom regionu. Iako je pandemija uticala na pripremu Nedelje ponosa, uspeli smo da u najvećoj meri realizujemo sličan program kao i prethodnih godina.

Da li je ste imali bilo kakvih problema pri prijavljivanju Nedelje ponosa policiji, pogotovo same šetnje u subotu 18. septembra?

– Prema zakonu, onaj koji saziva skup samo ga prijavljuje, a nikako odobrenje za skup na otvorenom u principu nije potrebno. Međutim, svake godine se od nas očekivao jako veliki broj dozvola gradskih institucija, što je i ove godine slučaj. Pored toga, mi ćemo sprovesti sve moguće mere zaštite od COVID-19, samo protokol će biti predstavljen javnosti narednih dana.

Koja je maršuta ovogodišnje šetnje?

– Maršuta je ista kao i prošle godine, ali će šetnja početi i završiti se u parku Manjež. Iz parka ćemo krenuti ulicom Kralja Milana, Trgom Nikole Pašića, pored Skupštine Srbije, Kneza Miloša i Nemanjinom. Šetnja počinje u 16.30 časova, a na kraju šetnje počinje program u Manježu koji će trajati do 23 časa. Ponovo ćemo imati i štandove, tako da će Manjež tog popodneva biti naš Pride Park.

Koji su ovogodišnji zahtevi prajda?

– Zahtevi su ostali isti. Prva grupa zahteva se tiče zakonodavnog okvira i hitnog donošenja Zakona o istopolnim partnerstvima, Zakona o rodnom identitetu i unapređivanje zakona koji se tiču zlostavljanja u školama. Druga grupa zahteva se tiče poštovanja zakona o odnosi se na brže procesuiranje zločina iz mržnje, govora mržnje i slučajeva diskriminacije.

“Beograd Prajd” je i organizator evropske manifestacije „Euro Prajd“ 2022. godine koja će se održati u Beogradu. Dokle se stiglo sa organizacijom? 

– Nažalost, negativan uticaj pandemije je i dalje veoma jak i neizvesnost prilično usporava realizaciju mnogih planova, ali je dosta toga već urađeno ili započeto. Očekujemo da imamo kvalitativno i kvantitativno bolji program u toku Nedelje Ponosa, Pride House tokom svih dana trajanja EuroPride 2022, kao i Pride Park poslednja tri dana EuroPride 2022. Međutim, dosta toga neće biti moguće bez ogromne logističke i tehničke podrške gradskih vlasti , jer je to ogroman događaj na koji će doći hiljade turista iz inostranstva. Evropsko udruženje organizatora Prajdova (EPOA) je veoma zadovoljno našim kapacitetima i tempom priprema.

Kako ocenjujete zastoj u usvajanju zakona o istopolnim zajednicama? Zakon se dosta dugo najavljivao, na dokumentu je rađeno nekoliko meseci i onda je odjednom nestao sa javnog radara.

– To je veoma loša vest ne samo za LGBT+ zajednicu koja je ovim direktno pogođena, već i za građane Srbije. Naime, rad na zakonu je zaustavljen zbog tumačenja Ustava od strane predsednika iako Srbija ima Ustavni sud koji bi pre ili posle usvajanja mogao da se izjasni o ustavnosti, ukoliko to bilo ko zatraži. Umesto toga, stiče se utisak da Predsednik o svemu odlučuje i da će zakon biti donet onda kada on to bude hteo. To je loša poruka jer se građani Srbije koji pripadaju ovoj zajednici i dalje suočavaju sa veoma realnim i svakodnevnim problemima koje bi se uz veoma malo volje moglo rešiti. Zakon je upravo izraz takve volje i njegovo donošenje neće koštati ni državu ni građane, a LGBT osobama veoma mnogo znači. Uveren sam da će zakon biti usvojen ove ili naredne godine jer je to međunarodna obaveza Srbije. Tekst je spreman, potrebno je samo usvajanje u Narodnoj skupštini.

Izvor