U pobedi za japansku LGBTIQ+ zajednicu, sud koji je nadležan za porodična pitanja presudio je prošle nedelje da je neustavno zahtevati da se osoba podvrgne operaciji kako bi zvanično „promenila rod“.
Presuda znači da transrodne i osobe koje odbacuju koncept rodne binarnosti u Japanu, a koje žele da ažuriraju oznaku za rod u zvaničnoj dokumentaciji treba da mogu da to i urade bez uslovljavanja operacijom reproduktivnih organa, i nazvana je suštinskom pobedom od strane LGBTIQ+ aktivističkih organizacija. Ovaj problem je iznet pred sud Šizuka koji je nadležan za porodična pitanja od strane transrodnog muškarca Gena Suzukija, koji je zahtev da promeni oznaku za rod u muški u svojim ličnim dokumentima podneo 2021. godine.
Suzuki, koji je dobio dijagnozu rodne disforije sa 40 godina, podvrgao se hormonskoj terapiji i proceduri gornje operacije (grudi), ali nije želeo da operiše i genitalije.
Trenutno japanski zakon koji reguliše prava i položaj osoba s rodnom disforijom propisuje operaciju kojom se ograničavaju reproduktivne sposobnosti osobe, kao preduslov koji mora biti ispunjen u slučaju da osoba želi nova dokumenta.
Suzuki je tvrdio da je taj zahtev nehuman i neustavan.
Zakonom iz 2023. takođe se zahteva dobijanje dijagnoze rodne disforije od strane barem 2 lekara, da osoba ima 18 godina ili je starija, i da osoba ne bude u braku i nema maloletne dece.
U četvrtak 12. oktobra, Suzukujev zahtev je podržan, i sud Šizuka se složio da preduslov da se trans osoba podvrgne operaciji kako bi ažurirala svoju oznaku za rod „dovodi u pitanje njegovu neophodnost i racionalnost“ i iz medicinske i društvene perspektive.
Komentarišući ovu presudu, Suzuki je izjavio za Asošijetid pres: „Želim da deca ne gube nadu. Želim da vidim društvo u kom se polni diverzitet normalno prihvata.“
Ova značajna presuda stigla je u trenutku dok Vrhovni sud Japana razmatra sličan slučaj.
Tužiteljka koja je iznela slučaj pred Vrhovni sud Japana, a koja nije dala ime radi očuvanja privatnosti, kaže da živi kao žena, ali da je u dokumentima i dalje zavedena kao muškarac, jer se nije podvrgla operaciji genitalija ili tzv. „donjoj operaciji“.
Njen pravni tim tvrdi da važeći zakon krš njeno pravo da se ostvari i živi bez diskriminacije.
Oni takođe tvrde da je tužiteljka suočena sa „značajnim preprekama, poteškoćama i emocionalnim distresom“ zbog „raskoraka između njenog življenog iskustva kao žene i njenog pravno priznatog roda.“
Presuda u ovom slučaju se očekuje do kraja godine.
Ako bi sud presudio u korist tužiteljke i izmenio preduslov o operaciji, Japan bi bio usklađen sa SZO, Kancelarijom UN-a za ljudska prava, i brojnim drugim međunarodnim telima, koja su 2014. pozvala na ukidanje prisilne i neželjene sterilizacije.
Ažuriranje zakona značilo bi takođe još jednu pobedu za LGBTIQ zajednicu Japana, koja se ove godine približila bračnoj jednakosti.
Japan je trenutno jedina država članica grupe G7 koja ne priznaje istopolne brakove.
Međutim od maja 2023, dva suda su donela presude da je državna zabrana istopolnog braka neustavna.
Trenutno, istopolni parovi mogu da sklapaju građanske zajednice ili registrovano partnerstvo – a čak i tada, samo u određenim oblastima, kao što je Tokio, jer Ustavom Japana utvrđeno je da je brak zajednica muškarca i žene.
Međutim, prema globalnom istraživanju agencije Ipsos iz 2020, barem 69 procenata japanske populacije podržava pravno priznanje istopolnog braka, a samo se 6 procenata protivi istom.
Prevela: MJ
