Ne moramo nikom da se pravdamo što postojimo.

Dragi moji, ili kao što kaže Ledi Gaga, little monsters, odmah ću vam reći da ovo nije napad na dotičnu pop zvezdu i njenu poznatu stvar. I dok kapiram nameru koja stoji iza ove pesme, i dalje mislim da ista nije ostvarila baš najbolji uticaj. Evo pet razloga zbog kojih mislim da treba da prestanemo da koristimo argument „rođeni smo takvi“ u situacijama kada se borimo za svoja prava:

1. Ne moramo da pravdamo svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.

Mnogi/e od nas (uključujući i mene) koristili/e su ovaj argument kao odbranu kad god čujemo da neko napada LGBT prava. Međutim, ako neko napada LGBT prava, ili pokušava da kaže da su LGBT osobe na neki način odstupanje od „prirodnog“, ova vrsta odbrane neće ih naterati da promene mišljenje. Mi smo tu, mi postojimo. Mi smo ljudi koji zaslužuju osnovna ljudska prava i poštovanje. Bilo da su naša seksualna orijentacija i rodni identitet proizvod genetike, sredine ili izbora, i dalje zaslužujemo osnovna ljudska prava.

2. Seksualnost i rodni identitet su fluidni.

Neki od nas tačno znaju ko nas privlači i kojeg smo roda već sa 10 godina, i to se nikada ne menja. Nekim drugima treba malo više vremena da to provale. Neke LGBT osobe privlači samo jedan rod, dok ne sretnu nekog drugog roda i ne umeju sebi da objasne tu novu vrstu privlačnosti. Osobe koje se rodno ne konformiraju gledaju na rod kao na nešto fluidno, pa čak i cis osobe mogu da se osećaju ženstvenije u jednom trenutku, a maskulinije u drugom. Moguće je biti rođen/a i osećati se određeno na jedan način sa 20 godina, a skroz drugačije sa 70.

3. Ne skontamo svi sve već sa 5 godina.

Ponekad se argument „rođeni tako“ koristi protiv LGBT osoba. „Ako si uvek bio/la gej, kako to da nisi znao/la?“ „Ako si oduvek bio/la trans, zašto nisi ništa rekao/la?“

Zato što živimo u svetu koji predstavlja heteroseksualne i cisrodne osobe kao nešto što je „prirodno“ i „normalno“, i zato što mnogi/e od nas nikada ne upoznaju druge queer osobe dok ne odrastu, često ne znamo kako da imenujemo sopstveni rod ili seksualnu orijentaciju dok ne dođemo u određene godine.

4) Seksualna orijentacija i rodni identitet su zaista vrlo komplikovane stvari.

Ideja da će naučnici pronaći „gej gen“ je malo verovatna. Seksualna orijentacija i rodni identitet nisu nešto što je crno-belo, i u velikoj meri su društveno konstruisani u zavisnosti od društva u kom živimo.

5) Ova vrsta argumentacije otvara vrata zastrašujućoj priči o eugenici.

Ukoliko su LGBT osobe rođene takve, i pogrešni ljudi pronađu način kako da identifikuju da li će neko biti LGBT osoba pre ili ubrzo po rođenju, postoji mogućnost da se to znanje zloupotrebi protiv nas. To nekome može da zvuči paranoično, ali u svetu i dalje postoje zemlje, poput Sudana, Jemena, Saudijske Arabije i Irana, gde se homoseksualnost kažnjava smrću. Umesto da tvrdimo da smo rođeni/e ovako, (što neće značiti ništa onima koji bi radije da se nismo uopšte ni rodili/e), treba da se borimo da svi/e budu tretirani kao ljudi, bez obzira na to kako su rođeni/e i bez obzira na izbore koje prave.

Prevod: MJ
Izvor: 5 Reasons LGBT People Should Stop Saying We Were 'Born This Way’

Queer

  • Sem Smit više nije on, nego oni +

    Sem Smit više nije on, nego oni Britanski tekstopisac i pevač Sem Smit odlučio je da „prigrli ono što zapravo jeste – unutra i spolja“, pa je zamolio ljude da ga više ne oslovljavaju u prvom licu muškog roda, već da se koristi neutralnije treće lice množine „oni, njima“. Opširnije...
  • Intervju sa Ankicom Čakardić: Treba uporno provocirati norme i politički režim! +

    Intervju sa Ankicom Čakardić: Treba uporno provocirati norme i politički režim! Filozofkinja Ankica Čakardić u intervjuu za portal BUKA govori o feminizmu na Balkanu, odnosu teorije feminizma i prakse, društvenim promjenama, aktivizmu i drugim temama. Ankica otvoreno govori o problemima radikalnog feminizma i pojašnjava zašto je baš on neprihvatljiv mnogim ženama. Opširnije...
  • U raljama osećanja: Take me to church +

    U raljama osećanja: Take me to church U radio emisiji "U raljama osećanja" na Radio aparatu, autorke Đurđe Timotijević, naša Jelena Vidić govori o mentalnom zdravlju LGBT osoba. Opširnije...
  • Kalifornija: prva drag kraljica na jednoj javnoj funkciji +

    Kalifornija: prva drag kraljica na jednoj javnoj funkciji Mejbi A. Gerl, (Maebe A. Girl), drag kraljica iz Los Anđelesa, poznata po satiričnim imitacijama Melanije Tramp, Betsi DeVos i Sare Hakabi Sanders, nedavno je postala prva drag performerka koja je izabrana za jednu javnu funkciju u Kaliforniji. Opširnije...
  • „Efemerne konfesije”: Efemerne audio-pinjate +

    „Efemerne konfesije”: Efemerne audio-pinjate Predstavljamo vam radio-dramu Efemerne audio-pinajte kolektiva Efemerne konfesije. Opširnije...
  • In Croatia and Serbia, a new wave of drag queens is kicking against the pricks +

    In Croatia and Serbia, a new wave of drag queens is kicking against the pricks Tekst s portala Calvertjournal.com koji se bavi vibrantnom i uzbudljivom drag scenom koja cveta u Srbiji i Hrvatskoj. Opširnije...
  • Život je previše kratak da bismo ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem +

    Život je previše kratak da bismo ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem Život je previše kratak da bi ga trošili na mržnju i nasilje prema drugom i drugačijem, smatra Cetinjanka Vanja Gagović, koja je u intervjuu za RTV Cetinje govorila o položaju LGBTIQ+ populacije u Crnoj Gori i sopstvenom iskustvu. Gagović smatra da položaj LGBTIQ+ osoba zavisi Opširnije...
  • Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić +

    Kako LGBT osoba može da bude roditelj u Srbiji, ako nije Ana Brnabić Jelena iz Beograda je pre 19 meseci dobila dete sa suprugom Dejanom. Neposredno pre toga su se venčali i napravili malo slavlje. Opširnije...
  • Kako istopolni parovi u Srbiji mogu da imaju bebu i na koje probleme nailaze +

    Kako istopolni parovi u Srbiji mogu da imaju bebu i na koje probleme nailaze Telegraf.rs je razgovarao s predstavnicom Gayten-LGBT i pravnicima o tome da li i koja prava imaju partnerke u istopolnom odnosu u Srbiji koje nisu rodile dete. Opširnije...
  • TN'T Befem talks: Dreg, Dekadenca i Zed +

    TN'T Befem talks: Dreg, Dekadenca i Zed Saznajte o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti lokalne dreg scene u novoj epizodi TN'T Befem talks-a. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8