Holandski sud je doneo odluku da se jedna osoba zakonski prizna kao nebinarna, odnosno osoba koja se rodno ne određuje, u pionirskom potezu od pre nekoliko dana.

Njoj će sada biti izdat novi izvod iz matične knjige rođenih u kom će pisati da osoba „nema određen pol.“

Osoba kojoj je ovo omogućeno, a koja je rođena 1961, prvo je bila registrovana kao muškarac od strane svojih roditelja, jer je tako bilo „lakše detetu“, piše Dutch News.

Oznaku za rod je promenila u ženski 2001. godine, ali je bila primorana da ide na sud kada je shvatila da se ne određuje ni kao muškarac, ni kao žena i da odbacuje koncept rodne binarnosti.

Od 1993. godine dozvoljeno je da u izvodu iz matične knjige rođenih piše da rod deteta nije moguće odrediti, ali to je bilo moguće uraditi samo po rođenju, ne i kasnije tokom života osobe.

Odluka suda – koja je uručena u ponedeljak 28. maja, od strane porodičnog suda u Limburgu na jugu Holandije – možda nije baš najbolje sročena u smislu načina na koji osoba mora zvanično da prikaže svoj rod, ali je i dalje značajna u borbi za jednakost osoba koje se rodno ne određuju.

To znači da se promena u pravnom sistemu Holandije očekuje uskoro, i pokazuje koliko daleko je ova zemlja stigla za 11 godina, od kada je Vrhovni sud Holandije doneo odluku protiv tužitelja/ke koji je imao sličan slučaj.

Sud u Limburgu je poručio da se Holandija menja, u društvenom i zakonskom smislu, i ukazao na primer rasta broja rodno neutralnih toaleta širom zemlje i činjenicu da se holandska železnica ‎Nederlandse Spoorwegen (NS) sada obraća korisnicima sa „putnici“ umesto „dame i gospodo.“

Primoravati osobu koja se rodno ne određuje da se odredi i definiše kao muškarac ili žena, u konfliktu je s njihovim pravom na samoodređenje, autonomiju i privatan život, dodato je na sudu.

Takođe je navedeno da osoba treba da ima mogućnost da zakonski odredi svoj rod.

Prevod: MJ
Izvor: Netherlands allows person to identify as non-binary for the first time

Queer

  • Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma +

    Intervju sa Ankicom Čakardić: Izvore fašizma trebamo tražiti u krizama kapitalizma S ekonomskom krizom sve su jače i socijalne krize. Desničarski i ultrakonzervativni pokreti prepoznaju socijalne krize i kao odgovor na njih smišljaju nevjerojatno opskurne i konspirativne teorije. Opširnije...
  • TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević +

    TN'T Befem talks: Jelisaveta Blagojević Poslušajte novu epizodu podkasta TN'T Befem talks u kojem gostuje direktorka IPAK Centra i profesorka na FMK, Jelisaveta Blagojević.  Opširnije...
  • Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju +

    Dragoslava Barzut: Transformacija riječi u akciju Dragoslava Barzut, rezidentkinja PEN Centra BiH, za Oslobođenje govori o “književizmu”, LGBT literaturi, generacijskoj poetici i drugim temama Opširnije...
  • Novo istraživanje tvrdi: niko nije potpuno strejt +

    Novo istraživanje tvrdi: niko nije potpuno strejt Rigidne seksualne orijentacije određivale su preferencije muškraca i žena decenijama; međutim, jedno novo istraživanje nastoji da pokaže da su striktne definicije seksualnosti neodržive. Opširnije...
  • Ja sam Kristina Kastelec +

    Ja sam Kristina Kastelec Piše Kristina Kastelec, LGBTIQ aktivistkinja i tattoo umetnica. Opširnije...
  • Holandija: po prvi put dozvoljeno osobi da se odredi kao nebinarna +

    Holandija: po prvi put dozvoljeno osobi da se odredi kao nebinarna Holandski sud je doneo odluku da se jedna osoba zakonski prizna kao nebinarna, odnosno osoba koja se rodno ne određuje, u pionirskom potezu od pre nekoliko dana. Opširnije...
  • Olga Dimitrijević: Zanima me ljubav i zajedništvo koje se nalaze izvan modela nuklearne porodice +

    Olga Dimitrijević: Zanima me ljubav i zajedništvo koje se nalaze izvan modela nuklearne porodice Razgovor sa Olgom Dimitrijević o ljubavi u doba socijalizma i ljubavi prema socijalizmu, turbofolku, prajdovima, autorskim pravima i problemima prekarnosti. Opširnije...
  • Bez kutija i etiketa: nedostaje nam otvorenost +

    Bez kutija i etiketa: nedostaje nam otvorenost Urednica transserbia.org razgovara sa Natašom Popović, aktivistkinjom organizacije Da se zna o pitanjima roda, rodnog identiteta i o tome kako izgleda kada se osoba rodno ne određuje. Opširnije...
  • Od Gejtena ka Getenu +

    Od Gejtena ka Getenu Pred vama je tekst Milana Đurića/Agathe o tome kako je nastajao Gayten, o radu i aktivnostima organizacije u svojevrsnom osvrtu na poslednjih 15 godina, objavljen u decembarskom izdanju časopisa Optimist. Opširnije...
  • Novi veb serijal: Ka inkluzivnijem seksualnom obrazovanju +

    Novi veb serijal: Ka inkluzivnijem seksualnom obrazovanju Odlični onlajn obrazovni izvor je od sad dostupan predtinejdžerima i mlađim tinejdžerima i pomaže im da imaju pristup inkluzivnijem seksualnom obrazovanju i informacijama o promenama kroz koje njihovo telo prolazi u pubertetu. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7