Svi znamo za neverovatnu moć koju buč identitet, identitet koji je već dugo s nama ima – a sada i kroz ilustracije u izdanju pod nazovom „Buč heroji/ke“.

Novi serijal, „Buč heroji/ke“, autora/ke i queer ilustratora /ke Rije Brodel (rodno se ne određuje), pokazuje koliko moćni i koliko raznoliki buč identiteti mogu biti, i koliko su oduvek kroz istoriju i bili. 

Od Eleno de Céspedes, prve hirurškinje u Evropi, njujorškog kruga lezbejki crnkinja iz dvadesetih godina prošlog veka, ilustracije slave herojske figure zaboravljenih buč osoba od petnaestog do dvadesetog veka sada i u formi knjige, „Buč heroji/ke“.

Ilustrovana serija počela je kada je Brodel počeo/la da razmišlja o tome „kakav bi mu/joj život bio kao queer osobi da je bio/bila rođen/a u nekom drugom vremenu.“

„Upravo sam bio/la završio/la komplet autoportreta, od kojih je jedan bio Autoportret kao Opatice ili Fratra, iz otprilike 1250 – želeo/la sam da znam kako smo živeli/e, pa sam počeo/la da istražujem“, objasnio/la je.

Ilustrovani/e buč heroji/ke su osobe kojima je po rođenju pripisan ženski pol ali čija je rodna prezentacija bila više u liniji s muškim, nego ženskim, koje su odbijale heteroseksualni brak, i koje su često bile suočene s teškim posledicama zbog toga što su bile iskrene prema sebi.

Šta znači biti buč?

„Jedan od razloga zbog kojih biram termin buč je taj što je prepoznatljiv u okvirima LGBTIQA zajednice, ali i van nje,“ kaže Brodel.

„Moj odnos prema ovom terminu je komplikovan. Smatram da se često koristi u pogrdnom smislu. Međutim, često se koristi i u znak prepoznavanja snage. Dopada mi se ta dvojna priroda.

„Biram taj termin jer mi je prisan i jer je precizan, a označava snagu, hrabrost i muževnost. I dopalo mi se kako buč heroji/ke zvuči.

„Trenutno se određujem kao nebinarna trans osoba, dakle rodno se ne određujem. Kao i s terminom buč, imala sam problema s LGBTQIA terminima. Koristila sam izraze gej, lezbača, buč, trans, rodnoqueer ili queer, kada bih govorila o sebi. Smatram da terminologija može biti uzbudljiva, ali i ograničavajuća.

„Međutim, to mi je pomoglo pri pronalaženju zajednice. To je i razlog što nikada ne koristim savremenu terminologiju kada govorim o likovima iz svoje serije, pre svega zato što nijedan od ovih termina nije postojao tokom njihovog života, ali pre svega jer znam koliko je teško pronaći izraze koji su odgovarajući.

„Ne mogu da znam kako bi se moji likovi odredili tada da su znali za današnje opcije. Umesto toga, moram da se koristim njihovim delovanjem, njihovom rodnom prezentacijom, i ponekad njihovim glasovima kako bi odredio/la zamenice koje bih koristio/la da o njima govorim, opišem ih, i utvrdim uklapaju li se uopšte u ovu seriju.“

Kako ste odabrali koje buč heroje/ke da prikažete?

„Počeo/la sam tako što sam odlazio/la u LGBTIQA sekcije lokalnih biblioteka i pregledao/la knjige o našoj istoriji, tražeći delove ili po koji pasus, a ponekad čak i rečenicu o onome što me je interesovalo.

„A ti kriterijumi su vrlo specifični: imena i informacije o osobama kojima je po rođenju pripisan ženski pol, o kojima postoje zapisi da su bile u vezi sa ženama, i koje su bile muževne u svojoj rodnoj prezentaciji.

Takođe sam pregledala bibliografije kako bih našla što više izvora, ili pretraživala časopise i novinske arhive. Pronaći imena stvarnih osoba, u odnosu na opšte priče ili legende najteži je deo posla.

„Ponekad su to bili samo fragmenti priča ili zaista sjajne priče, ali bez zabeleženog imena, što je velika šteta. Trenutno je moja potraga nešto sužena, jer tražim osobe iz određenih delova sveta.“

Šta možemo da naučimo od naših buč heroja/ki?

„Toliko toga sam naučio/la. Ponekad su te stvari zabavne i smešne, kao bezbroj izraza za strap-on, genitalije ili istopolne odnose, ali mislim da je za mene bilo najveće otkriće upoznavanje s kulturama u kojima ne postoji rodna binarnost.

„Istorija je prepuna brojnih i različitih načina izražavanja roda i seksualnosti. To je tako uzbudljivo. To mi je pomoglo da se osećam prihvaćeno, onakav/va kakav/va sam i da se identifikujem kako želim.

„Mislim da je saznanje da su uprkos svemu i svim poteškoćama, queer osobe na različite načine živele i opstajale u svim delovima sveta i u različitim razdobljima užasno moćno.

„To nije ništa novo. Oduvek nas je bilo, ovde pripadamo i imamo pravo da ovde budemo, u različitim oblicima.

Nadam se da će ova istorija pomoći drugima na ličnom nivou, ali da će i pokazati da na širem društvenom planu naš odnos sa seksualnošću, a posebno s rodom, može biti mnogo širi i sveobuhvatniji od binarnosti koja je danas dominantna.“

Knjigu Butch Heroes možete naručiti ovde.

Prevela: MJ

Izvor: Butch Heroes illustrations show the power of butch in history

Queer

  • Zagrljaji i performans u KC Gradu +

    Zagrljaji i performans u KC Gradu Izložba „Zagrljaj sa ZZ“ autorke Zoe Gudović biće otvorena još tri dana, do 15. marta u Kulturnom centru Grad. Opširnije...
  • Heroine iz kraja: Tanja +

    Heroine iz kraja: Tanja Nova epizoda Heroina iz kraja u produkciji BeFema predstavlja priču Tanje Kalinić, aktivistkinje i šampionke u dizanju tegova. Opširnije...
  • Švedski model kriminalizovanja kupovine seksualnih usluga je opasan: Evropski parlament je trebalo da ga odbije +

    Švedski model kriminalizovanja kupovine seksualnih usluga je opasan: Evropski parlament je trebalo da ga odbije Godine 2014, Evropski parlament je izglasao neobavezujuću rezoluciju u korist tzv. švedskog modela, pozivajući države članice da kriminalizuju kupovinu seksualnih usluga i nudeći podršku žrtvama trgovine ljudima nakon izlaska iz situacije trgovine ljudima. Do danas, samo su četiri države članice od njih 28 usvojile ovaj Opširnije...
  • Ženergija: O queer tangu s Ivanom Miučić +

    Ženergija: O queer tangu s Ivanom Miučić Poslušajte novo izdanje emisije Ženergija, u kojoj je gošća naša Ivana Miučić, voditeljka radionice queer tanga i velika ljubiteljka i poznavalac istog. Opširnije...
  • Kvir Romkinje: Mi smo odbačene od naše zajednice, mi smo falsifikat za njih +

    Kvir Romkinje: Mi smo odbačene od naše zajednice, mi smo falsifikat za njih Životne priče satkane od diskriminacije, ranih brakova, nasilja. O fenomenu prinudnih brakova govori Milan Aleksić iz UG Atina Opširnije...
  • Lejla Kalamujić: Queer, feminizam i klasno pitanje su najjači uzbunjivači društvene stvarnosti +

    Lejla Kalamujić: Queer, feminizam i klasno pitanje su najjači uzbunjivači društvene stvarnosti Lejla Kalamujić o pitanjima queera, klase i feminizma. Opširnije...
  • Sem Smit više nije on, nego oni +

    Sem Smit više nije on, nego oni Britanski tekstopisac i pevač Sem Smit odlučio je da „prigrli ono što zapravo jeste – unutra i spolja“, pa je zamolio ljude da ga više ne oslovljavaju u prvom licu muškog roda, već da se koristi neutralnije treće lice množine „oni, njima“. Opširnije...
  • Intervju sa Ankicom Čakardić: Treba uporno provocirati norme i politički režim! +

    Intervju sa Ankicom Čakardić: Treba uporno provocirati norme i politički režim! Filozofkinja Ankica Čakardić u intervjuu za portal BUKA govori o feminizmu na Balkanu, odnosu teorije feminizma i prakse, društvenim promjenama, aktivizmu i drugim temama. Ankica otvoreno govori o problemima radikalnog feminizma i pojašnjava zašto je baš on neprihvatljiv mnogim ženama. Opširnije...
  • U raljama osećanja: Take me to church +

    U raljama osećanja: Take me to church U radio emisiji "U raljama osećanja" na Radio aparatu, autorke Đurđe Timotijević, naša Jelena Vidić govori o mentalnom zdravlju LGBT osoba. Opširnije...
  • Kalifornija: prva drag kraljica na jednoj javnoj funkciji +

    Kalifornija: prva drag kraljica na jednoj javnoj funkciji Mejbi A. Gerl, (Maebe A. Girl), drag kraljica iz Los Anđelesa, poznata po satiričnim imitacijama Melanije Tramp, Betsi DeVos i Sare Hakabi Sanders, nedavno je postala prva drag performerka koja je izabrana za jednu javnu funkciju u Kaliforniji. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9