vivian1Mesec ili dva pošto sam počela da u potpunosti živim kao žena, jedan od mojih prijatelja predložio mi je da popričam sa njegovom poznanicom, starijom trans ženom koja se autovala pre mnogo godina.

Moj prijatelj je smatrao da njegova poznanica može da mi pruži neke od saveta kako da preživim kao trans žena. Bila sam oduševljena tom idejom - evo osobe koja će imati neke odgovore; ona će sigurno umeti da me usmeri. Dogovorile smo se da se nađemo u jednom kafiću. Usled svog tog silnog uzbuđenja, na sastanak sam došla čitav sat ranije. Baš sam se radovala susretu.

Međutim, ono što se zapravo desilo je to da se ona pojavila i upitala me zašto nisam obučena kao žena. Nosila sam uske farmereke, kaiš sa nitnama i majicu sa nekakvim ironičnim natpisom. Svidelo mi se kako izgledam. A izgledala sam po mom mišljenju, kao queer mlada žena u srednjim dvadesetim, što sam zapravo i bila.

Ali ne, saopšteno mi je da to ne radim kako treba – ne bivam ženom kako treba.

Ona nije ni prva ni poslednja osoba koja mi je saopštila da sve radim pogrešno. Još jedna žena koju sam upoznala ubrzo nakon što sam se preselila u Boston bila je u sličnom fazonu. Ona je prošla kroz proces tranzicije kao tinejdžerka, i većina i ne provaljuje da je ona trans dok im ona to sama ne kaže. Imala je puno razumevanja i ljubavi za žene koje su upravo započinjale sa tranzicijom, ali imala je i očekivanja od strane tih žena. Nije podnosila ‘daske’. Objasnila mi je da su daske žene koje su joj izgledale kao ‘muškarci u haljini’. ‘Blok’ (kao građevinski materijal) je bio još gori termin, i odnosio se na trans tipove koji su previše fem ili napirlitani.

Kazala mi je da samo ukoliko bih govorila malo mekanjije i piskutavije, ili kada bih prestala da nosim pantalone, ili počela da se šminkam, mogla bih skroz da prođem, i da onda niko ne bi morao da zna za moju sramnu tajnu da sam trans osoba.

vivian2Ima tu još nešto. Na fakultetu sam pitala profesorku ženskih studija, kursa koji sam pohađala, da mi preporuči neku literaturu o trans tematici. Preporučila mi je knjigu Šile Džefriz iz 2005. 'Beauty andMisogyny,' koja ima jedno ‘divno’ poglavlje u kom Džefriz koristi pornografiju kako bi opisala mlade obojene trans žene i objasnila kako i zašto ne postoji nešto što zovemo trans, i kako su trans žene (iz nekog razloga, nema ni pomena trans muškaraca ili onih koji se rodno ne određuju), zapravo zle i u suštini pornografski simulakrumi koji samo učvršćuju opasne i štetne rodne stereotipe.

To je kao mač sa dve oštrice – ako sebe predstaviš na tradicionalno ženski način, bićeš žigosana i označena kao mizogina parodija žene, a ako ne uspeš da se predstaviš na tradicionalno ženski način, pa eto! To ti je pravi dokaz da zapravo i nisi žena.

A čak i da jesi ‘prava žena’, to ne mora uvek da bude dovoljno. Na božićnoj žurci prošlog decembra, studentkinja sa fakulteta Smit, branila je odluku ove institucije da ne prima trans žene za studentkinje objašnjavajući tu odluku time da čak i kad bi trans žene bile žene (što nisu), one su i dalje bile socijalizovane kao dečaci i momci, i da Smit, kao sigurno mesto za žene i trans muškarce, ima pravo da brani svoje studentkinje od takvih osoba, od užasnog bauka njihovih privilegija.

Poznajem žene koje se identifikuju kao „heteroseksualne sa transrodnom istorijom.“ Užasno se trude da nekako pobegnu.

Ali znate šta je još gore od toga da ste nekome primer loše trandže?  Da za nekoga predstavljate model dobre trandže, prihvatljive trandže.

Prošle jeseni bila sam na jednom dešavanju, punom poznanika i prijatelja profesionalaca. Prišao mi je muzičar sa kojim sam ranije imala dobru saradnju. On je dobra, prijatna osoba kojoj verujem. Poznajem ga već dve godine.

„Vivijen,“ rekao je, „divno je što si došla. Izgledaš uvek nekako srećno i opuštno, i uvek si tako otvorena u vezi sa tim što si trans.“

U tom trenutku mu se osmehnem, uživajući u tako divnom komplimentu. A onda počinje horor.

vivian3„Sve ostale trans osobe koje znam su uvek tako tužne i nervozne, tako su teške. Tebi odlično polazi za rukom to,... da ljudima ne bude neprijatno kad su sa tobom.“

U tom trenutku sam već bila spremna da skočim na njega kako bi ućutao. Jedina druga trans osoba koju je on poznavao, koliko mi je bilo poznato, stajala je na par metara od nas. Ne znam da li ga je ona čula, ali stvarno se nadam da nije.

I to nije jedini slučaj ove vrste. Sećam se jedne šezdesetogodinjakinje, lezbejke, koja mi je rekla da sam ja prva trans žena sa kojom se ona slagala, da sam kul i queer, umesto da „nonstop i traljavo pokušavam da budem strejt žena.“

Evo u čemu je stvar: Ljudi jebeno preziru trans žene. Često, najlepša stvar koje mogu da se sete da im kažu je „bože, ti nimalo ne izgledaš kao trans žena!“ Biti trans, to je nešto što treba izbegavati, izolovati, pobeći od toga, u najgorem slučaju, plemenito ćuteti i trpeti.

Ali meni je toga dosta. Možeš biti trans ili cis. Možeš da budeš super femica ili ultra bučica. Možeš biti strejt ili queer. Ljudi mogu da ti pričaju da si kao neka vanvremenska lepotica koja kao da je upravo sišla sa nekog renesansnog platna, a mogu i da ti kažu da si kao odvratno čudovište. Možeš da budeš svetlost koju svaka osoba koju sretneš obožava i kojoj se s ljubavlju posvećuje, a možeš da budeš i promenljivi olujni oblak, koji tera svakog od sebe.

Ne dajem ni pet para. Ne želim da znam ko su Ispravne i prave, i ko su Loše trans žene. Sve smo mi ljudi. I sve i svi zaslužujemo da budemo tretirane/i kao valjani članice/ovi čovečanstva. To je sve.


Fotke: Ivy Daley
trans*scribe illustration ©rosa middleton, 2013

Vivijen Tejlor je spisateljica i aktivistkinja.

Prevod: MJ

Izvor: I'm A Trans Woman And I'm Not Interested In Being One of the "Good Ones", Autostraddle, May 15, 2013

Posetite forum našeg vebsajta, mesto za TIQ razgovore

Ličnosti

  • Država uslovljava trans osobe, odlučuje o nama bez nas +

    Agatha Direktorka organizacije Geten i koordinatorka LGBTIQ SOS telefona, Agata Milan Đurić, govori za Danas o egzistenciji i problemima trans osoba u Srbiji, TIQ aktivizmu i o tome zašto nam je Opširnije...
  • Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž +

    Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž Pionir/ka kvira i indastrijala, Dženesis Pi-Oridž, preminuo/la je 14. marta u 70. godini od leukemije. Opširnije...
  • Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju +

    Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju Pisanje pesama je stihijska, spontana stvar za mene. Dešava se da se probudim tokom noći sa idejom ili frazom. Opširnije...
  • Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! +

    Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! Indijska spisateljica i politička aktivistkinja Arundati Roj u intervjuu za Rekonstrukciju ženski fond govori o važnosti organizovanja, o tome kakav ženski aktivizam danas predstavlja pretnju postojećem poretku stvari, o pitanjima Opširnije...
  • Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti +

    Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti Devetnaestog februara 2019, navršilo se 25 godina od smrti priznatog režisera, autovanog gej muškarca i aktiviste, koji je preminuo od komplikacija izazvanih AIDS-om. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11