fifi1Svi su me osuđivali, govorili su da je u mene ušao đavo, a svojoj deci su branili da se druže sa mnom, jer sam “loš primer”. Trpela sam osude koje bi i odraslima bile strašne, a kamoli detetu, počinje svoju ispovest Filip Fifi Janevski (22), transeksualka iz Makedonije koju smo upoznali u šou programu “Iks faktor“.

Fifi je, kako sama kaže, oduvek znala da je drugačija od svojih vršnjaka, ali da joj je, dok je bila mala, bilo mnogo teško da shvati šta nije u redu sa njom.

- Što sam bila starija, sve više sam osećala nemir koji niko nije mogao da razume. Počela sam da se zatvaram u sebe, jer nisam želela da povredim roditelje i drage ljude. Do 12. godine sam živela u senci, a onda sam shvatila da ne želim više da se krijem i budem nešto što nisam - priča Fifi za portal “Žena“, objašnjavajući kako je uvek znala  da se u njoj krije devojčica koja želi da bude oslobođena.

Fifin životni put nakon što je počela da se iskazuje kao žensko, bio je sve samo ne lak. Početak je bio najteži. Većina vršnjaka nije mogla da je razume i prihvati, na svakom koraku su je ogovarali i osuđivali.

Iako je postojala šačica onih koji su je voleli baš takvu kakva jeste, morala je da trpi uvrede koje bi bile strašne i za nekog starijeg, a kamoli za dete.

- Govorili su da je u mene ušao đavo, roditelji su deci zabranjivali da se druži sa mnom, jer sam, zbog toga što sam želeo da budem žensko, loš primer za njih. Kao mala sam naučila koliko svet može da bude okrutan i nemilosrdan.

Ponekad sam se stvarno osećala odbačeno i usamljeno. Put kojim koračam je težak, ali znam da se vredi boriti kad se boriš za sebe. Što sam starija, preda mnom su sve veći izazovi, ali se sada osećam dovoljno jakom da ih savladam, a diskriminaciju se trudim da ignorišem i da me ne povređuje - kaže Fifi.

fifiBiti iskren prema sebi i samom sebi biti najveća podrška, stvari su koje ona smatra najvažnijim u životu. Fifi ističe da jedinstvenost kod ljudi treba ceniti, jer je svako na svoj način poseban i divan, ali da ipak treba sebi biti i najstrožiji sudija.

- Dajem sve od sebe da budem samokritična, ali bi to bilo besmisleno da nema iskrenosti. Znam da ima mnogo ljudi koji žive u senci jer se plaše da će ih porodica i okolina odbaciti ako priznaju ko su. Ali bolje biti neprihvaćen, nego živeti lažno i dvolično, glumiti nešto što nisi. Svima koji se boje da oslobode svoju pravu prirodu poručujem da skupe hrabrost i stanu iza onoga što jesu, da prihvate sebe i da se ne boje, jer nije greh biti svoj. Sledite uvek svoje srce, samo vas to može odvesti na najlepša mesta - poručuje Fifi.

Fifi je pažnju javnosti privukla učešćem u rialiti šou programu "Iks faktor". Nakon izvođenja Šerinog hita "Dov'e L'Amore", komentar jednog od članova žirija Željka Joksimovića naišao je na osudu javnosti, a LGBT organizacije su zatražile da se pevač javno izvini.

Joksimović je, naime, prvo odbio da se Fifi obraća u ženskom rodu, oslovljavajući je sa "Vi", a potom je i njen nastup ocenio negativno, uz komentar koji se odnosio na njen izgled i rodno opredeljenje: "Ne znam šta da Vam kažem. To se meni ne dopada. Ali dobro pevaš."


Preuzeto sa  zena.blic.rs

Ličnosti

  • Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju +

    Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju Pisanje pesama je stihijska, spontana stvar za mene. Dešava se da se probudim tokom noći sa idejom ili frazom. Opširnije...
  • Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! +

    Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! Indijska spisateljica i politička aktivistkinja Arundati Roj u intervjuu za Rekonstrukciju ženski fond govori o važnosti organizovanja, o tome kakav ženski aktivizam danas predstavlja pretnju postojećem poretku stvari, o pitanjima Opširnije...
  • Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti +

    Derek Džarman: Sećanje na režisera i LGBTQ aktivistu 25 godina nakon njegove smrti Devetnaestog februara 2019, navršilo se 25 godina od smrti priznatog režisera, autovanog gej muškarca i aktiviste, koji je preminuo od komplikacija izazvanih AIDS-om. Opširnije...
  • Budućnost pripada nama: u razgovoru s Alexandrom Dejoli +

    Budućnost pripada nama: u razgovoru s Alexandrom Dejoli Alexandra Dejoli je istoričarka srednjeg veka i objavljivana autorka s kojom sam za transserbia.org razgovarala o njenom životu, radu i trans iskustvu. Opširnije...
  • Suzan Strajker: O značaju trans feminizma +

    Suzan Strajker: O značaju trans feminizma Prenosimo intervju sa Suzan Strajker koji je objavljen 2015. godine na portalu VoxFeminae nakon konferencije Dijalog o transrodnosti – Trans kao političko i zdravstveno pitanje u Sarajevu. Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10