Andreja Pejic.2jpgModel visoke mode i dizajnerska muza govori o svojoj karijeri, o tome kako danas živi svoj san i o tragediji Lile Alkorn.

Andreja Pejić je poznata kao ’prvi trans supermodel’ koja pomera granice, ali put ka tome da postane muza modnih dizajnera kao što je Žan Pol Gotije, nije bio nimalo lak.

’Trebalo mi je deset godina da stignem ovde gde sam danas,’ rekla je  8. marta za australijski magazin Sunday Telegraph Style. I nije bilo trenutka kada nisam to želela.’

Andreja Pejić, koju su modni agenti primetili dok je radila u MekDonaldsu u Melburnu, autovala se javno kao transrodna osoba jula 2014, pošto se podvrgla operaciji prilagođavanja pola u Sjedninjenim Državama.

‘Ta godina je bila vrlo burna,’ kaže ona.

Andreja PejicOstvarila sam svoj san i završila s procesom tranzicije, tako da sam mogla da počnem da živim kao žena. Autovala sam se svetu i medijima, a onda sam počela sa ribrendom i planirala svoj povratak na scenu.’

Od svog debija 2008, Andreja je uživala u vrtoglavom uspehu. Radila je revije za Marka Džejkobsa, pojavila se na naslovnoj strani magazina GQ i u editorijalima magazina Elle i Vogue.

Međutim, ona kaže da je legendarni gej modni dizajner, Žan Pol Gotije, osoba koja joj je pomogla da veruje u sebe i ostvari svoj potencijal.

 ‘Počela sam na njegovim revijama,’ objašnjava.

‘Potom sam radila njegove revije za žene, linije, kampanje za žene. Gotije me je podržao u pravo vreme, kada mi je bilo potrebno da ljudi razumeju moju estetiku i vrstu karijere koju želim da ostvarim.

Ova dvadesettrogodišnjakinja kaže da se nije bojala operacije, već da je više brinula reakcija modnog sveta na sve to.

 ‘Fizički aspekti operacije me uopšte nisu brinuli’, kaže ona.

Andreja Pejic.1jpg‘Više sam se brinula oko autovanja medijima i kako će to uticati na moju karijeru modela. Saznala sam da je tranzicija opcija kada mi je bilo 13 godina; svaki dan nakon toga, živela sam u čekanju.

 ‘Trebalo mi je deset godina da stignem ovde gde sam danas, i nije bilo ni trenutka u kom ovo nisam želela, u kom sam se kolebala. Nikakav, koliko god veliki fizički bol, ne bi ništa promenio.’

Andreja je rođena u Bosni i Hercegovini ali je sa porodicom pobegla u Australiju 2000. godine – otišli su kao izbelice. To iskustvo je bilo jedan od razloga zašto je bila jako pažljiva o tome kako da sa majkom razgovara o pitanju roda.

‘To nije bilo lako, jer sam znala da je već prošla kroz mnogo toga u životu. Nisam htela da pravim probleme i pogoršavam situaciju,’ kaže Andreja.

’Trebalo joj je neko vreme da shvati o čemu se tu radi. U stvari, ona nije znala ništa o tome; mnogi roditelji ne znaju. Ali ona je neko ko mnogo voli svoju decu, ništa što bi se dogodilo ne bi moglo to da promeni.’

Andreja Pejić se takođe dotakla i teme tragedije Lile Alkorn, tinejdžerke iz Ohaja, koja je preminula, pretpostavlja se zbog posledica samoubistva, nakon godina mučenja i nasilja koje je trpela zbog svog rodnog identiteta. Kada se vest o njenoj smrti pročula decembra 2014, njeni roditelji su trpeli kritike zbog toga što joj nisu pružili podršku.

‘Videli smo na primeru tragedije Lile Alkorn u Americi, šta može da se desi kada roditelj ne prihvata dete onako kakvo ono jeste,’ kaže Pejić.

Tragedije poput ove motivisale su Andreju da započne kampanju na KickStarter-u, kako bi se snimio film o njenom životu. Ona želi da pomogne u podizanju svesti o problemima trans osoba i želi da trans mladi na taj način uvide da nisu sami.

‘Ima transrodnih manekenki koje ne govore svetu da su trans (jer se boje da ih onda niko neće angažovati). Ima još tako puno stvari za koje se treba boriti,’ kaže ona.

‘Ali ova generacija, način na koji oni gledaju na rod, mnogo je drugačiji, čak i od onoga kada sam ja odrastala. Mnogo je sve otvorenije. Ima više kategorija; stari, tradicionalni pogedi na sve to polako nestaju.’

Prevod: MJ

Izvor: www.gaystarnews.com

Ličnosti

  • Pazolini kao pesnik – 45 godina od nasilne smrti reditelja +

    Pazolini kao pesnik – 45 godina od nasilne smrti reditelja Čuveni reditelj i pisac Pjer Paolo Pazolini, autor više od 20 igranih i dokumentarnih filmova, više od 30 knjiga, šest drama, nebrojenih tekstova u štampi, u umetnost je zakoračio kao Opširnije...
  • Država uslovljava trans osobe, odlučuje o nama bez nas +

    Agatha Direktorka organizacije Geten i koordinatorka LGBTIQ SOS telefona, Agata Milan Đurić, govori za Danas o egzistenciji i problemima trans osoba u Srbiji, TIQ aktivizmu i o tome zašto nam je Opširnije...
  • Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž +

    Pionirka kvira, Dženesis Pi-Oridž Pionir/ka kvira i indastrijala, Dženesis Pi-Oridž, preminuo/la je 14. marta u 70. godini od leukemije. Opširnije...
  • Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju +

    Ana Ćurčin: Podrška LGBT scene i publike značila mi je i u muzičkom razvoju Pisanje pesama je stihijska, spontana stvar za mene. Dešava se da se probudim tokom noći sa idejom ili frazom. Opširnije...
  • Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! +

    Arundati Roj: Nesavršena solidarnost! Indijska spisateljica i politička aktivistkinja Arundati Roj u intervjuu za Rekonstrukciju ženski fond govori o važnosti organizovanja, o tome kakav ženski aktivizam danas predstavlja pretnju postojećem poretku stvari, o pitanjima Opširnije...
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11