Gledajući pasoš desetogodišnje Ane Tulin-Mige, ona izgleda kao obična devojčica iz Norveške, duge plave kose vezane u rep. U pasošu stoji da se zove Ana, ali kod oznake za pol stoji „M“, muški.

„To znači muški“, kaže Ana pokazujući na pasoš. Za nekoliko nedelja dobiću novi pasoš, u kom će pisati „Ž“.

Norveška, bogata, progresivna država sa 5 miliona stanovnika, nedavno je postala peta zemlja na svetu koja odraslim osobama omogućuje da zakonski promene oznaku roda bez potvrde lekara ili hirurških intervencija. O tome više na našem sajtu ovde i ovde. (prim. prev.). Argentina, Irska i Danska imaju slične zakone. Ali jedno su Malta i sada Norveška proširile ova liberalizovana pravila tako da se odnose i na decu.

Ukoliko imaju saglasnost roditelja, deca u Norveškoj već sa 6 godina se od sada mogu samoodrediti kao devojčice ili dečaci, i na taj način pobiti rod koji im je pripisan po rođenju. Ana je jedna od devetoro maloletnika/ca u zemlji koja je iskoristila novousvojena pravila juna meseca.

Bez zahteva za operacijama i savetovanjem, proces je lak i poput ispunjavanja formulara za plaćanje poreza. Do sada nije odbijena nijedna prijava. Uskoro će Ana primiti zvaničnu potvrdu kojom je vlada priznaje kao devojčicu  - onako kako se ona oduvek osećala.


NorwayGenderChange 0355b.wdp Ana Tulin pozira u svojoj sobi 11. septembra. (David Keyton/Associated Press)

„Kada sam bila mala volela sam da nosim haljine,“ kaže ona. „I da se igram lutkama, tako da mislim da sam devojčica sve vreme.“

Anina majka se slaže. Njena ćerka je preživela nekoliko godina ispunjenih zbunjenošću i odbacivanjem pošto je bila primorana da bude dečak Adrijan u školi, a zakonsko priznanje znači da Ana može da se raduje budućnosti bez sumnjičavosti i stalnog nerazumevanja.

„Ana je imala dva odvojena identiteta, kaže njena majka. Trebalo joj je mnogo vremena da povrati samopouzdanje.“

Iako norveški zakonodavci tvrde da neka pitanja koja okružuju transrodnu decu ostaju nerešena, ovaj zakon je izazvao vrlo malo kontroverzi kada je predstavljen. Članovi/ce parlamenta i sa levice i desnice odobrili su ovaj zakon juna meseca (link gore, prim. prev.), sa 79 za i 13 glasova protiv.

„Upoznala sam nekoliko mladih ljudi koji su mi rekli da im ovaj zakon olakšava život i zapravo ga čini mogućim,“ rekao je ministar zdravlja, član konzervativne partije, jedan od onih koji su podržali zakon i član radne grupe koja je raspravljala o zakonu.

Zakonodavci su razmišljali o tome da dodaju obavezan period razmatranja za odrasle i decu pre nego što mogu da krenu sa zakonskom tranzicijom, ali su na kraju zaključili da bi to bio „snishodljiv i paternalistički potez“.

Umesto toga, nakon popunjavanja onlajn formulara koji generiše odgovor mejlom od poreskih vlasti, kandidat/kinja mora jedino da pismom potvrdi svoje namere kako bi proces promene oznake roda bio kompletiran.

Čim njihove prijave budu odobrene, dobijaju nove nacionalne identifikacione brojeve koji omogućavaju ažuriranje svih vidova identifikacije, od pasoša i vozačke dozvole, do izvoda iz matične knjige rođenih i kreditnih kartica. Poreski identifikacioni brojevi u Norveškoj sadrže i podatak o rodu, dakle rodno specifični su.

Do jula ove godine, Norveška je bila jedna od 32 evropske zemlje koja je od osoba zahtevala da prolaze kroz duge periode savetovanja, hormonske terapije i na kraju operacije prilagođavnja pola, pre nego što bi im zakonski priznali promenu roda.

Ovakva mera je suštinski sprečavala decu da zakonski krenu sa procesom tranzicije i odlagala proces odraslima koji ili nisu mogli da ga priušte ili nisu želeli operacije. U SAD, ovi zahtevi variraju od države do države, međutim generalno gledano, transrodne osobe moraju da obezbede dokaz o „klinički odgovarajućem tretmanu“.

Iako Malta dozvoljava roditeljima ili starateljima da zahtevaju promenu roda u ime dece na sudu, Norveška je jedina država u kojoj maloletna lica prolaze kroz identičan administrativan proces kao i odrasli.

Oni koji pozdravljaju ovakve promene u Norveškoj, kao što je Ričard Keler iz organizacije Transgender Europe, smatra da Norveška treba da ode i korak dalje i ukloni i preostale restrikcije u vezi sa zvaničnim procesom promene roda za decu mlađu od 6 godina.

„To nam pokazuje da postoji latentno shvatanje da je trans nešto što je loše i problematično,“ kaže Keler komentarišući starosnu granicu. To znači da deci ne verujemo i da moramo da ih zaštitimo od roda i pitanja roda od najranijih godina.“

Ana živi sa majkom, očuhom i troje braće i sestara u jednom malom gradu na zapadanoj obali. Kada je imala 5 godina, zabrinuti rođaci i susedi pričali su da Anina majka povlađuje njenoj opasnoj fantaziji i optužili je da na svog sina projektuje želju za ćerkom. Službe za zaštitu dobrobiti dece su obaveštene o slučaju. Socijalni radnici nadgledali su porodicu sve dok lekari nisu ubedili službu za zaštitu dece da je Anin ženski rodni identitet autentičan.

„Shvatila sam da je Ana drugačija još pre nego što je napunila 3 godine“, kaže njena mama. „Htela je da nosi šnale u kosi i bila bi vrlo tužna kada bismo je ošišali.“

Pošto je zakonski promenila ime jula 2013, Ana je počela da nosi haljine kada ide u školu i tada je naišla na maltretiranje od strane druge dece. Upisala se u drugu školu ove godine gde je drugi učenici/e ne znaju kao Adrijana. Kaže da je tu mnogo srećnija.

Norveško udruženje za rodnu i seksualnu raznolikost koje je pomoglo u kreiranju zakona, uspešno je lobiralo za to da se starosna granica za decu sa 7 snizi na 6 godina, kako bi deca mogla da krenu u školu sa već ažuriranim podacima – i na taj način spreči javna tranzicija kroz kakvu je Ana prošla.

Od 250 Norvežana/ki koji su aplicirali za promenu oznake roda od kad je zakon stupio na snagu, većina njih su odrasli. Kristin Jentoft, dvadesetosmogodišnjakinja koja je zatražila novi identifikacioni broj letos, pozdravlja pravo na samoodređivanje, i dodaje da ne treba vlada da odlučuje o tim stvarima.

„Jedine osobe koje su upoznate sa mojim genitalijama su moj lekar, moja devojka i ja,“ kaže Kristin, biološki otac petogodišnjakinje koji se identifikuje kao lezbejka.

I dok su neke crkvene grupe kritikovale ova nova pravila, organizacije koje se bore za prava trans Norvežana/ki su takođe iskazale svojevrsnu zabrinutost.

Predsednik centra Hari Bendžamin u Oslu, Mikael Skot Bjerkeli, čija organizacija radi na obezbeđivanju medicinske tranzicije trans osobama, smatra da je zakon ishitren i boji se da bi mogao da zaustavi napredak, ukoliko bude bio zloupotrebljen.

Bjerkeli navodi primer Danca koji je zakonski promenio oznaku roda u situaciji sličnoj onoj u Norveškoj, a onda se skinuo u ženskoj svlačionici kako bi dokazao da su ovakvi zakoni loši.

„Radili smo godinama i trudili se da izgradimo razumevanje ovog stanja i ovih ljudi“, kaže on. „I onda stvar poput ove, kad se neko skine da bi nešto dokazao, može da utiče na ljude da pomisle kako je sve opet šala.“

On smatra da savetovanje treba da bude uslov i obavezno pre nego što osobe mogu da zakonski promene oznaku roda.

Ana kaže da je dugo i ozbiljno razmišljala. Narednih nekoliko godina planira da počne sa hormonskom terapijom koja će odložiti pubertet dok ne bude dostigla godine za operaciju prilagođavanja pola.

„Zapravo mi Adrijan uopšte ne nedostaje,“ kaže. „Zato što zaista želim da budem Ana sve vreme, i sada sam Ana, devojčica, i ne želim da opet budem dečak.“


Izvor: Norwegians now can change genders legally with a mouse click

Prevod: MJ